AKIRA

Na samom početku mogli bi da se vratimo korenima moje (a mogu slobodno reci i NAŠE) opsesije anime filmovima! Tako je, vracamo se naslovu koji je udario temelje sveopštoj interplanetarnoj anime histeriji. To je AKIRA. Prvi put sam odgledao ovaj film davne 1994 godine, kada sam imao nekih 17 godina, I nakon toga sam i poceo da pravim svoju licnu anime kolekciju.

Ovaj animirani film je globalno okarakterisan kao prvi anime klasik. Zasnovan na istoimenom stripu Katsuhiro Otomoa, bio je najskuplji anime film ikada produciran u tom trenutku i istovremeno jedan od prvih "modernih" anime filmova izdatih i na ameri ckom tržištu. Iako je star dve decenije, i dalje predstavlja svojevrsni tehnicki „tour de force“. Odlicno docarano cyberpunk okruženje, mracna prica i uznemirujuca vizija rušilacke moci pojedinaca cine ovaj naslov daleko kompleksnijim od obicnog vizuelnog spektakla i u potpunosti opravdavaju dve decenije fascinacije od strane zagriženih fanova. Jedini problem koji se javio pri mom prvom gledanju ovog filma jeste tona politickih i metaforickih zavera koje ne pitaju koliko ste upuceni u materiju vec brutalno gaze vaš um cela dva sata. Stripska verzija Akire nabijena je mnoštvom politickih šema i relacija, religijskih zavera, revolucijskim idejama, tajnim organizacijama i još tajnijim naucnim projektima u cijem centru se zatice nekoliko klinaca od kojih jedno poseduje novootkrivene i nekontrolisane moci.

Godina je 2019, 30 godina nakon prvog Akira projekta koji je doveo do destrukcije poznatog Tokija i pokrenuo treci svetski rat. Originalni Akira projekat je tajni eksperiment koji treba da razvije novu formu ljudske evolucije kroz manipulaciju moci psihicki nadarene dece. Vojska se nada da ce moci da koristi ovu decu kao živo oružje, dok se naucnici nadaju da ce razviti novu generaciju superiornih ljudi. Ali i vojska i naucnici ukljuceni u projekat suviše kasno shvataju da moc za kojom tragaju ne može biti kontrolisana. Akira, jedno od dece ukljucene u eksperiment razvio je moc tako veliku da je sa lakocom uništavao sve što mu se našlo u blizini oslobadajuci ogromne kolicine svoje psihicke energije izazivajuci time eksplozije nalik na one nuklearne, što je dovelo do treceg svetskog rata. Sada, 30 godina kasnije, vojska i naucnicio dlucuju da ponovo pokrenu Akira projekat, uvereni da ce ipak moci da kontrolišu ogromnu moc koju njihovi prethodnici nisu mogli. Glavni lik u filmu je tinejdžer delikvent Tetsuo i njegov „mentor“ Kaneda. Tetsuo je clan motociklisticke bande koju predvodi Kaneda i kako bi se dokazao pred svima, Tetsuo juri na celu kolone svojim motorom i tom prilikom nalece na Takashija, dete koje je pobeglo iz laboratorije u kojoj je ponovo pokrenut Akira projekat. Tetsuo tada privodi vojska i odmah nad njim vrši testove i nalazi da je Tetsuo nakon kontakta sa malim odbeglim Takashijem „kontaminiran“ slicnim pa cak i vecim psihickim mocima koje su previše za Tetsua da ih kontroliše. Tetsuo vremenom pocinje da ludi dok njegova moc rapidno raste. Ne želevši da toleriše svoj zatvorenicki status, Tetsuo beži iz laboratorije. Vojni narednik koji je inace nedavno izvršio vojni udar i preuzeo vlast, krece u poteru za Tetsuom kako bi iskoristio njegove moci u cisto vojne svrhe. U meduvremenu, mala separatiskicka frakcija za koju radi agent Kay pokušava da sabotira novopokrenuti Akira projekat kako bi se izbegla ista greška iz prošlosti. Kaneda zajedno sa Kayem krece u potragu za svojim prijateljem Tetsuom. Tetsuo je svakako najzanimljiviji lik u prici – obican buntovni mladic nadaren zastrašujucim psihickim mocima koje ga u isto vreme i razdiru. Bol i patnja koju trpi, zajedno sa kompleksom božanske licnosti kojim je obuzet daju svim dogadajima u filmu emotivnu težinu daleko jacu od klasicnih filmskih ostvarenja. Upravo ova „preko svake mere hevi“ dramatizacija cine Akiru nezaboravnim delom kakvo i jeste! Postoji mnogo prica o psihickim mocima pojedinaca, ali ni jedna ne oslikava na tako vešt nacin ogromnu NEKONTROLISANU moc. Film je pun uznemirujucih scena koje ce vam definitivno ostati urezane u secanju!

Katsuhiro Otomo je oduvek bio fasciniran tom specificnom vrstom nekontrolisanih moci. Ta ideja „monstruma“ koji raste nekontrolisano i nezaustavljivo, pripajajuci sebi sve što mu se nade u blizini upravo je ono što pokrece podsvesni strah kod svih ljudi. U njegovim filmovima, to „nešto“ pocinje da divlja u malom, ali tek kasnije kada cela stvar dobije globalne razmere kao što su rapidni rast, širenje i pripajanje svega u blizini u nameri da to „nešto“ preživi - to je upravo ono što je u celoj prici najmocnije. Pored toga, u Akiri cete videti i scene nekontrolisane moci potpuno druge vrste – scene socijalnih nemira i protesta koje kao da su si šle sa malog ekrana nekog TV dnevnika. Ovi prizori skrecu pažnju na sebe iz potpuno drugacijeg razloga a to je mogucnost da se i sami jednoga dana našete u sred jedne takve rulje.

Što se vizuelnog dela filma tice, nije potrebno puno razglabati; zaista vrhunski anime film bioskopskog kvaliteta, diznijevski kvalitet animacije i verno docarana mracna cyberpunk buducnost, brutalno nasilje najrealisticnije vrste i fascinantni prizori nadprirodnih moci. Pozadine su neverovatno detaljne, animacija tecna a akcija bolno oštra i brutalno konkretna. Muzika zaslužuje specijalnu pohvalu; jedinstven i mocan miks tradicionalnih japanskih tema i udarackih industrijskih ritmova – to je svakako nešto što je samo po sebi eksperimentalno remek delo! U mnoštvu scena cuje se dodatna vokalizacija i perkusije, zajedno sa vokalnim „chantovanjima“ nalik onima u budistickim hramovima. Zaista jedinstven soundtrack.

Sve u svemu, Akira ce vam možda delovati uvrnuto i konfuzno i delimicno razjašnjeno. Ipak, apokalipticne vizije ce vam držati pažnju svo vreme i slobodno mogu, bez ikakvog preterivanja da tvrdim da su vizuelne komponente ovog filma svojevrsna pravila u odnosu na koja se vrednuje animacija svih ostalih (citaj kasnijih) anime ostvarenja! U suštini, Akira je ona vrsta filma koja je bolja nakon svakog sledeceg gledanja, i zato je najbolje da ga odgledate nekoliko puta kako bi otkrili sve detalje u filmu. Ili još bolje: prvo procitajte stripsku verziju Akire kako bi se kasnije udobno zavalili i u potpunosti uživali u svemu što animirana verzija ovog naslova ima da vam pruži!

TRIGUN

Na prašnjavoj planeti koja neodoljivo podseca na divlji zapad kakav poznajemo iz western filmova postoji jedno ime kojeg se svi plaše više nego icega: Vash the Stampede. On je revolveraš koji se smatra toliko opasnim da je za njegovom glavom raspisana poternica uz nagradu od 60 miliona dolara i prati ga prica da je licno odgovoran za uništenje celog jednog grada. Pošto se takva prilika ne propušta olako, u ovom "postapokalipticnom John Wayne" svetu Triguna , stotine, ako ne i hiljade lovaca na ucene spremni su da tu situaciju unovce! Postoji pak nekoliko problema: prvo, niko pouzdano ne zna kako Vash zaista izgleda, stoga gomila zlikovaca ide uokolo i predstavlja se kao Vash ne bi li uterala strah u kosti svojim protivnicima. Dalje, postoji mali problem sa pravim Vashom – on je kompletan idiot i neverovatno je kako je on uopšte uspeo i ovoliko da poživi! On zapravo pokušava da cini dobra dela ali na neki nacin mu to redovno ne polazi za rukom, no on ne odustaje od svog cilja.... ma šta god on bio.

Nekoliko godina nakon incidenta sa razrušenim gradom dve devojke iz osiguravajuce kuce, Meryl Stryfe i Milly Thompson po naredenju šefa iz Bernadelli Insurance agencije pocinju da prate Vasha ne bi li ga sprecile da i dalje nanosi nesagledivu materijalnu štetu po drugim gradovima. One su šokirane saznanjem da je Vash zapravo miroljubivi pacifista idiotske naravi koji je eto tek tako postao najbolji revolveraš. Nakon što su se uverile licno u to da Vash zaista pomaže drugim ljudima, Meryl i Milly odlucuju da se drže uz njega kako bi bile sigurne da im je stalno na oku i da nece izvesti još neku glupost koja ce skupo koštati sve njih. No, Vash takode ima svoj cilj- da rašcisti racune sa jednom osobom... osobom koja je direktno odgovorna za smrt mnogih ljudi koje je Vash voleo i koje su bile deo njegovog života. Dok Vash i družina tumaraju uokolo, njegovi pratioci otkrivaju da Vash možda i jeste cudak, ali da je on u suštini dobra osoba ciji je jedini greh možda to što je okružen tolikim ludilom.

Sam Vash je sasvim dovoljan da ovaj anime ima dovoljnu dozu komedije. On ima odlicnu sposobnost da svaku ozbiljnu situaciju preokrene u totalnu sprdnju i zbrku. Najinteresantnije kod Vasha je to što on odbija da ubije bilo koga – ikada više, kao i njegovo ubedenje da se svako može odreci svoje prošlosti. Ovaj „Isus sa uvek napunjenom utokom“ je možda cudan ali snaga njegovog ubedenja kao i njegova posvecenost nekom krajnjem cilju predstavljaju za mnoge gledaoce fascinantnu moralnu dramu do samog kraja serije. Kao Vashov kontrast, u seriji imamo i putujeceg sveštenika Nicholas D. Wolfwooda. Uprkos njegovoj spoljašnjoj pobožnoj auri, Wolfwood je daleko pragmaticniji kada su ljudski životi u pitanju, i rasprave izmedu njega i Vasha, kao i Wolfwoodova eventualna konfrontacija sa iskupljenjem cini ga interesantnim likom na neki njegov poseban nacin. Pored njega u seriji se pojavljuje i Legato Bluesummers, Vashova nocna mora i ludi nihilist koji važi za jednog od žešcih negativaca u svetu anima. Ne bih trošio reci na njegovo opisivanje, ali recimo samo da je on perfektan kontrast jednom humanisti i moralisti.

Okruženje u kojem se ova prica odvija je svet nalik zapadnom sa jakim sci-fi detaljima koji ne upadaju u oci pre samog kraja serije kada se prica do kraja razmotava postaje jasna gledaocu. Iako deluje da su scene nemaštovito dizajnirane, mislim da su krajnje dobro uskladene sa pricom i da i same nose odredenu dozu misterije kojom je cela prica obavijena. Sa tehnicke strane spada u kategoriju „vrlo dobrih“ anime ostvarenja.Crtež i animacija nisu spektakularni niti su pozadinske scene maštovite. S druge strane, dizajn karaktera ima neki šmek, likovi su tako nacrtani da su lako pamtljivi iako izgledaju „klasicno stripski“ a kvalitet celokupne produkcije svakako je dovoljno visok da može da iznese celu pricu. Takode imamo i nekoliko ultra-impresivnih okršaja ali one svakako nisu zamišljene da budu „glavna stvar“ u seriji. S muzicke strane, Trigun se svakako više istice. Od agresivnih rifova elektricnih gitara do nekoliko pitkih „zapadnjackih“ melodija, muzika u celini potpuno doprinosi atmosferi serije i nakon nekoliko epizoda cini istu „zvucno prepoznatljivom“. Vredna pomena je i Legatova haoticna industrial tema, koja se odlicno slaže uz njegovu zastrašujucu pojavu. Što se originalnih japanskih glasova tice, oni su još jedan od Trigunovih aduta. Vash, Wolfwood, Meryl i Milly samo su neki od glasova koje cete dobro upamtiti vec posle prve epizode. Engleska verzija glasova je korektno uradena ali ne tako verno kao japanski original što se primecuje i po samom Vashu, koji na engleskom ne zvuci ni upola komican koliko to jeste u otiginalnoj vokalnoj izvedbi.

Trigun je sjajna mešavina komedije, akcije i romense, pa cak i filozofije. Na prvi pogled deluje kao da je namenje iskljucivo muškom delu publike, ali ubrzo sam se uverio da to nije tacno. Zaplet je prilicno komplikovan. Držace vas na ivici sve do poslednjih par epizoda. Šta više, ovo je prava „navlaka“ te je bilo zaista mucno cekati sledecu nedelju na kablovskoj i novu epizodu. Srecom, danas Triguna kao i mnoge druge starije anime serije možete nabaviti na setu DVD diskova u lepo opremljenom pakovanju i pogledati celu seriju u jednom dahu. U ovoj seriji postoji dovoljno vatrenih obracuna da se zadovolje apetiti svih ljubitelja akcije, solidna dinamicna prica i upecatljiv zakljucak cvrsto upakovan sa ozbiljnom, snažnom i provokativnom temom koja krije poruku koja ce vam se motati po glavi dugo nakon što odgledate seriju.

GHOST IN THE SHELL

Nakon nekoliko recenzija anime naslova u Rush magazine, zapitao sam se šta je slede ce što bih mogao približiti citaocima? S obzirom da vec neko vreme nisam video anime film koji bi bio vredan truda i opisa rešio sam da se osvrnem u prošlost i izvucem iz zaborava dva dela koja su zauvek promenila anime manga scenu ceo taj umetnicki podpravac filmskog stvaralaštva! U ovom broju Rush -a predstavi cu vam prvi od ova dva naslova: Ghost In The Shell. GITS je animirani film cuvene “Manga” japanske škole animacije i baziran je na nagradivanom stripu slavnog Masamune Shirow-a. Ako je svrha recenzije definisanje da li je neki film vredan gledanja ili nije, malo šta imam reci o GITS-u. Ovo delo stoji u vrhu liste ostvarenja koja su definisala cyberpunk žanr i kao takvo nezaobilazno je štivo AKA lektira za sve poklonike anima. Ako je cilj recenzije pak proucavanje elemenata filma i odredivanje njegovog „ entertainment ” potencijala te kategorizacije u sve naprednijem svetu industrijske animacije, tada još kako možemo da raspravljamo o GITS -u, a zakljucak ce ostati na vama da ga donesete...

Nakon Akire (jao, izdao sam se, sad znate o cemu cu pisati u sledecem Rush-u), za GITS možemo takode tvrditi da je jedan od najuticajnijih ikada anime naslova. Dok je Akira bio prvi anime koji je probio granice i izašao na inostrano tržište, GITS je omogucio kasnijim filmovima iste branše da se još lakše plasiraju na ta inostrana tržišta zahvaljujuci svojoj upecatljivosti i novom stepenu “realnosti” koju je uneo u animirani film. Još važnije za cyberpunk filmove, GITS je inspirisao bezbroj novih ideja i tehnika vizualizacije koje su dalje bile proširene i usavršene u svetu czberpunk animiranih filmova. Cuveni James Cameron definisao je GITS kao “prvi animirani film za odrasle sa vrhunskim l iterarnim i vizualnim odlikama ” . Uz predivno animiranu i kompleksnu pricu, pred nama se našla uzbudljiva realisticna akcija servirana uz revolucionarne tehnike animacije koje su davne 1995. godine automatski postavile ovaj naslov u sam vrh.

U godini 2029. u svetu koji je zagušenom sve vecim protokom informacija, gde je veštacka inteligencija i više nego stvarna, kiborg - policajci provode ceo svoj život surfujuci elektronskim morem živih podataka. U ovom modernom svetu ljudi konacno imaju mogucnost da zamenjuju svoje delove tela kibernetskim delovima. U odredenim slucajevima ljudi se odlucuju za potpunu zamenu svog fizickog tela, prenoseci samo svoj mozak u telo kiborga. Mozak je tom prilikom unapreden hiper - brzim pristupom bazama podataka globalne komunikacione mreže. Ipak, ta osoba i dalje poseduje “duh“ iliti „dušu“, nužno vlasništvo živog bica koje razlikuje ljude od robota. Iako je kompletno telo osobe zamenjeno kibernetskim „oklopom“, ako pojedinac zadrži taj svoj „duh“, on i dalje zadržava svoj karakter i jedinstvene osobine – svoju ljudskost, da tako ka žemo. Samo takva osoba ima moc da razlikuje zaista živo bice od obicne kreacija globalne mreže. Major Motoko Kusanagi je elitni oficir u bezbednosnom „Sektoru 9“ (specijalna kibernetska anti - teroristicka jedinica pod kontrolom japanske vlade), kibernetski agent toliko izmodifikovan da je jedino njen duh ostao kao autenticni element nekadašnje osobe. Zajedno sa partnerom polu - kiborgom Batou -om i kolegom Togusom koji je u celosti ljudsko bice, Kusanagi je na tragu kompjuterskom kriminalcu poznatijem kao Puppet Master (gospodar lutaka), kradljivcu informacija, dovoljno veštom da uhakuje um svake svoje žrtve. Njegove ljudske marionete žive ništa više do kompjuterski generisane realnosti, pokorno izvršavajuci zapovedi svog gospodara, dok se zlocinac koji stoji iza svega bezbedno krije u pozadini svakog nedela. Ali kada Kusanagi ce zagrebati dublje u ovaj tajnoviti slucaj shvata da Puppet Master ima specijalan interes vezan za nju samu! A kada ministarstvo spoljnih poslova stupi na scenu, cela stvar postaje zamršenija usled gomile zavera i Kusanagi shvata da pravi identitet njenog nevidljivog protivnika leži u centru prostrane i smrtonosne politicke zavere.

Ljubite GITS stripa ve c u startu mrmljali su o tome kako su crtež glavnih protagonista kao i sama radnja pretrpeli znatne izmene a takode je nedostajao onaj specifican humor karakteristican za Masamune -a. Film je po njihovim kriterijumima bio suvi š e spor ali ovaj “miran” stil je za dobar deo publike bio upravo ono što je fascinantno! Svaka akciona scena, recenica ili pucanj bili su pažljivo planirani, ali gledalac nikada nije mogao da pride toliko blizu da može da predvidi šta ce se sledece dogoditi. Sami likovi imaju gotovo robotski karakter, u njihovom ponašanju nema humora niti emocija, što sjajno služi prici koja se odvija, ali cini da se teško vežemo za njih. Ipak, iako oni nisu ljudi koje bi želeli da poznajete licno, oni deluju potpuno realno i nagone na razmišljanje – šta je to što se dešava u njihovim umovima? Ovo najbolje pokazuje pažljivo konstruisan stil režisera filma; sve deluje odmereno ali ni u jednom trenutku on ne daje publici jasnu viziju necije licnosti, ostavljajuci gledaocu da sam zakljuci kako zapravo funkcioniše um nekog od likova.

Sa umetnicke strane GITS je predivno ostvarenje. Animacija je tecna, pozadine su realisticne i prepune detalja, tehnološki gedžeti u filmu deluju stvarno a crtež je oštar i precizan. Dizajn junaka je takode realistican i veoma interesantan, iako se isti prilicno razlikuju od svojih stripskih verzija. Animacija pokreta je vrhunska zahvaljujuci naprednim tehnikama Manga studija kao i velikom broju detalja koji su prisutni svo vreme, a narocito kod uzbudljivih akcionih scena. GITS definitivno nije akcioni film, uprkos svojoj cyberpunk osnovi, ovde je više rec o filozofiji nego suvoj akciji, pucnjavi i destrukciji.

I japanska i engleska sinhronizacija ovog dela odradene su na najvišem nivou. Što se muzike tice, ista je veoma interesantna i na trenutke podseca na Akiru. Sastavljena je uglavnom od tradicionalnih melodija i instrumenata sa sporim udarackim sekcijama tako da savršeno ide uz ostatak produkcije.

Ghost in the Shell je vizuelno upecatljivo ostvarenje, veoma neobicno i privlacno za prosecnog ljubitelja animea. Ono u svojoj osnovi postavlja pitanje humanosti – šta je zapravo humanost i šta zaista znaci biti stvaran. Da li je major Mokoto zapravo još uvek prava osoba? To je pitanje koje u jednom trenutku i ona sama sebi postavlja! Konacno, GITS nam predstavlja jednu veoma interesantnu viziju buducnosti. Realisticni zvuci i urbano industrijsko okruženje ispunjeno najimpresivnijim tehnološkim hororima predstavljaju zapravo onu buducnost u kojoj ce tehnologija zameniti naše fizicke mogucnosti. Povrh svega, ako zaista budemo ovladali tehnologijom koja ce omoguciti povezivanje veštackih delova tela na naš postojeci nervni sistem, da li je zaista tako daleko i dan kada ce se i naši umovi proširiti izvan svojih trenutnih limita i konacno stopiti sa globalnom svetskom mrežom? Konacno, da li cemo krecuci se u ovom pravcu sve više i više brisati liniju koja razdvaja covecanstvo od veštacke inteligencije kakvu danas poznajemo?

NINJA SCROLL

Ako ste poklonik anima ali do sada niste culi za naslov „Ninja Scroll“, onda mora da ste u proteklih 15 godina živeli u nekoj pecini u sred pustinje Sahare. Zajedno sa filmovima poput Akire, Ghost In The Shell i Spirited Away , Ninja Scroll je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih anime naslova širom sveta. Izdat je u Japanu 1993. godine, a zapadnoj publici je predstavljen dve godine kasnije gde je odmah stekao svoje poklonike. Svoj veliki uspeh ovaj naslov duguje piscu i režiseru Yoshiaki Kawajiri-ju koji je kreirao epsku avanturu, bajku koja vuce korene iz japanske istorije i folklora i na grub i upecatljiv nacin docarava glavnog junaka Jubei Kibagamija koji je upetljan u zaveru u svom šogunatu kojim upravlja Tokugawa klan.

Kibagami Jubei je kreacija-mešavina Akira Kurosave i Serda Leonea. On je impresivni usamljeni vuk koji svoj put krci recima i macem a njegov lik baziran je na realnoj istorijskoj licnosti, samuraju iz 17-tog veka. Ipak, njegova ekranizacija nema na sebi teret realnog karaktera po kojem je isti nastao vec se predstavlja karakterom nadprirodnih psihofizickih moci. Akcija u filmu je vrhunski osmišljena i animirana uz gomilu sjajno docaranih detalja (npr. natprirodne moci zlikovaca). Pozadinski predeli su takode lepo dizajnirani, od šume bambusa do sobe obasjane zalazecim suncem. Kawajiri je pored magijskih i borilackih sukoba ukrasio film i jakim vizualnim stilom koji ukljucuje upecatljive junake, sjajan dizajn likova i vrhunske scene poput one u kojoj se dve osobe sastaju medu rojevima svitaca ili ubistva na snežnom planinskom putu oivicenom statuama. Glasovi junaka u ovom anime naslovu su na visokom nivou kada je u pitanju originalno japansko izdanje, dok mi verzija sa engleskim dubom zvuci suviše „moderno“, s obzirom da se radi o prici cija je radnja smeštena u feudalno doba Japana.

Film pocinje prikazom epidemije kuge u selu Shimoda. Tim nindži poslat je od strane lokalnog lorda da istraži ovu pojavu ali samo jedan od njih uspeva da preživi ovu misiju – devojka Kagero, strucnjak za otrove. Ona je zarobljena od strane ogromnog demona kamene kože Tessai-ja ali je spašava Kibagami Jubei koji rešava zadatke i misije kao klasican placenik. Dakuan, špijun-sveštenik sa šogunovog dvora pridružuje se Jubeiju kako bi mu pomogao u pracenju i razotkrivanju „Osam demona Kimona“ koji su odgovorni za ubistvo stanovnika sela i lažiranje epidemije. Jubei nije bio zainteresovan za ovu misiju te ga je Dakuan otrovao kako bi ga naterao da istu izvrši. Dakuan takode dobija punu Jubeijevu pažnju kada mu otkriva cinjenicu da je iza svega stoji stari Jubeijev protivnik za koga je on smatrao da je mrtav. Jubei, Dakuan i Kagero udružuju snage u borbi protiv osam demona. Pored sirove snage, Kibagamijevi neprijatelji poseduju i magicne moci, tako da su obracuni u filmu nabijeni akcijom i ekstremnim scenama nasilja. Negativci u filmu su sjajno docarani. Svaki od osam demona Kimona je jedinstven svojom pojavom, stilom i borbenom tehnikom i oni se ne pojavljuju po nekom „redosledu snage“ koju poseduju kao što je to slucaj u mnogim slicnim ostvarenjima. Akcione scene koje obiluju borilackim veštinama upravo su glavni adut ovog naslova. Iste su odradene krajnje inventivno kada su u pitanju detalji vezani za same borce.

Ninja Scroll sadrži sve što bi mogli da ocekujete od krvave ninja anime – tecnu animaciju, gomilu ninji, veliki broj super-mocnih negativaca, superkul pozitivca koji ih tranžira na froncle, dovoljnu kolicinu cudnih i provokativnih erotskih situacija i naravno zamršeni zaplet. Ovaj film je delimicno odgovoran za negativan imidž koji su anime naslovi imali u drugoj polovini 90-tih godina pre svega jer je preterano nasilan, eksploitativan prema ženskom rodu i krvav od poda do plafona. Ovaj imidž dobio je ne zbog toga što je bio remek-delo moderne kinematografije vec zato što je bio glavna roba koju su studenti razmenjivali medusobno u potaji. Dok gledate demona kamene kože kako kida ruke svom protivniku i pije krv iz njegovih vena shvatate da je ovo film namenjen iskljucivo odraslim osobama. Jedna stvar je sigurna: za ljubitelje brutalnih ninja anima Ninja Scroll je najbolje što se može dobiti – instant klasik!

PRINCESS MONONOKE

Volim da idem u bioskope iz nekoliko razloga. Jedan od njih je taj što u njima mogu videti spektakularne prizore iz snova prepune mitskih bica, koji se ne mogu videti u realnom svetu. Animacija je tehnika koja je u potpunosti otvorila ove mogucnosti zbog toga što je ona “oslobodena gravitacije realnosti”. Realisticni filmovi prikazuju fizicki svet; animirani filmovi pak prikazuju njihovu suštinu! Jedan japanski autor animiranih filmova jednom je rekao: “Vrhunska animacija cini da um zapeva”. Prokleto je u pravu!

Kada je dugometra žni japanski animirani film Princess Mononoke prvi put najavljen u americkim bioskopima pre desetak godina, anime fanovi širom sveta su uveliko dizali larmu da dolazi “novo doba za anime”! I zaista, izlaskom ovog naslova filmska mainstream publika shvata da je anime zapravo mnogo više od tamo nekih „ Pokemon-a”. I pored manjih propusta promotera Miramax-a, Princess Mononoke je ostvario fenomenalan uspeh i ubrzo je osvojio status “najboljeg anime naslova svih vremena”.

Ova predivna vizualizacija teme “civilizacija protiv prirode” pravo je epsko ostvarenje japanskog majstora animacije Hayao Miyazakija iza koga stoji cuveni “ Studio Ghibli” . Ovo je prica smeštena u srednjevekovnom Japanu, u zoru “gvozdene ere”, kada su neki ljudi još uvek živeli u harmoniji sa prirodom dok su drugi pokušavali da je pokore. Ovo nije klasicna prica o dobru i zlu, vec prica o tome kako se ljudi, šumske životinje i prirodna božanstva medusobno bore za svoje mesto u nadolazecem novom poretku. Ovo je jedan od vizuelno najinventivnijih filmova koje sam imao prilike da vidim.

Prica pocinje sukobom mladog seoskog ratnika Ashitake sa podivljalim šumskim božanstvom-veprom, koji preti da ubije nekoliko seljana me du kojima je i Ashitakina mala sestra. On uspeva da savlada ogromnu životinju ali tom prilikom biva ranjen. Rana koju je zadobio zapravo je prokletstvo u obliku velikog ožiljka na ruci koji se polako širi po celom telu preteci da mu na kraju uzme i sam život. U potrazi za lekom i objašnjenjem za gnev šumskog boga, Ashitaka napušta svoj dom i putuje u udaljene oblasti zemlje, sve do okruga tajanstvenih šuma. On jaše “Yakkuru-a “ , bice koje kao da je mešavina konja, antilope i planinske koze. Na ivici ovih nekada velikih šumskih predela nalazi se “Tatara” klan koji živi u svom utvrdenju zvanom “Irontown” a koji svakodnevno uništava veliko parce šume ne bi li sebi obezbedio sirovine za proizvodnju gvožda koje je glavni izvor njihovih prihoda. Upraviteljka Irontown-a je Lady Eboshi koja pomocu dobijenog gvožda izraduje rane forme pušaka, veoma velike i teške ali i veoma razorne. Šumska bica ogorcena su što su proterana sa svojih staništa ali se plaše vatrenog oružja koje im svakodnevno predstavlja pretnju. Istovremeno, šumom krstari i mlada devojka San , usvojena cerka vucice-boginje Moro , koja poku šava da zaustavi uništavanje šume svakodnevno napadajuci stanovnike Irontowna. Ashitaka je ubeden da ljudi i šumska stvorenja mogu živeti u slozi i harmoniji i njegov stav ga i dovodi tacno izmedu ove dve sukobljene strane.

Miyazaki, koji je odgovoran za 144000 rucno crtanih kadrova za ovaj film, koristi feudalno okruženje kao zaseban faktor, puneci ekran prelepim planinskim predelima i drvenim gradevinama koji podsecaju na njegovo ranije animirano ostvarenje “Nausicaa of the valley of the wind” . Jednostavna lepota predela i maštovito osmišljena bica koja ih naseljuju jedan je od glavnih razloga da pogledate ovaj film. Tu su i sjajne scene borbi koje neodoljivo podsecaju na Kurosavino ostvarenje “Ran” . Glatki pokreti mitoloških bica u ovom filmu detaljniji su od svake do sada videne hand-made anime produkcije. Scene prirode fantasticno su renderovane (Miyazaki-jev art director putovao je do prastarih šuma Japana kako bi nacinio glavne skice i crteže za potrebe ovog filma!) i istovremeno protkane cudesno osmišljenim detaljima (npr. “Kodama” - mali okruglasti šumski duhovi).

Likovi u filmu su takode detaljno prikazani: njihovi motivi nisu povr šni a g ranica izmedu dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog jasno je istaknuta ali na momente zna biti i skrivena i nekako misticna. Dok cela prica lici na “zlo covecanstvo protiv dobre prirode” tematiku, istina je zapravo da ništa nije ni približno tako jednostavno ai sled dešavanja veoma je zanosan i provokativan. Nemojte se zavaliti u fotelju ocekujuci da vam neko “crta” sve što se dešava, jer luksuz “crno-belo” pojašnjenja ne postoji ovde ni u tragovima. “Loši ljudi” takode imaju svoje živote i umeju da cine dobra dela, dok sa druge strane sile prirode umeju da budu katkad i “gorke” i pune ljudskih mana. Princess Mononoke nikako ne spada u grupu de cjih filmova. Miyazakijev rad pokriva relativno širok spektar uzrasta publike, a ovaj film ubraja se u njegovu "mature" produkciju; teme su poznate od ranije, ali oštrije obradene, a doza nasilja je svakako izraženija u odnosu na njegova ranija dela što na momente ume i da šokira publiku. To se najbolje vidi u sceni kada Ashitaka otkriva da mu ukleti ožiljak na ruci na trenutke daje nadljudsku snagu pa tako strele koje on odapinje momentalno kidaju protivnike na pola.

Poznato je da je Disney Studio kupio autorska prava na worldwide distribuciju svih Studio Ghibli naslova. Ugovor kaže da Disney ne sme menjati ni jedan frejm u filmovima koji dolaze iz Ghiblija, ali isti ima puno pravo na “dubbing” filmova na engleski jezik. Engleska verzija Princess Mononoke detaljno je i kvalitetno sinhronizovana uz mnoštvo darovitih glumackih vokala iako autor ovog teksta uvek radije preferira originalni japanski dub. Takode, muzicke teme koje prate radnju filma veoma su kvalitetne I dobro uklopljene, iako ih je moglo biti i više.

U centru svoega stoji Shishigami , šumsko božanstvo u formi jelena kojem je misticna šuma dom, iz kojeg odlazi uz vetar, na kojem mu se i vraca. Ovo božanstvo je potpuno nepoznato, veoma blisko u jednom trenutku i veoma udaljeno u drugom; njegovi motivi i razlozi, kao i njegov identitet potpuno su neznani. Iako možda pocinje kao budisticki špageti-western, ovaj animirani film polako prelazi u pricu koja se bavi feminizmom, životnom sredinom, ratom i pacifizmom, ljudskom patnjom, životom i smrcu, kao i samom suštinom pojma „Bog“.

Svako ko bude pogledao ovaj naslov posle odredenog vremena ce osetiti potrebu da mu se vrati kako bi pokušao da otkrije propuštene skrivene poruke kroz ponovno gledanje. DVD izdanje Princess Mononoke pored 5.1 surround zvuka nudi i sinhronizaciju na engleskom i francuskom jeziku. Ono što možda manjka ovom DVD -u jeste nepostojanje sekcije „Extra features“. Kvalitet prikaza je na najvišem nivou, slika je svetla i kristalno cista. Ukoliko ste pravi fan, ovaj DVD disk na vašoj polici je nešto što se podrazumeva!

SPIRITED AWAY

Režiran od strane legende japanske škole animacije - Hayao Miyazakija, Spirited Away je naslov koji je u startu morao da opravda mnoga iscekivanja publike. Nakon velikog uspeha njegovog animiranog filma “Princess Mononoke” Miyazaki je najavio da ce se povuci u penziju, ali to obecanje je pogazio nakon što je upoznao desetogodišnju devojcicu, cerku svog prijatelja. Ta devojcica inspirisala ga je da kreira lik Chihiro, male heroine ovog filma koji je namenjen desetogodišnjacima ali koji je definitivno razbio sve rekorde box office-a u Japanu i to u rekordnom roku! Ovaj veliki komercijalni uspeh je potpuno zaslu žen jer ovo je jedan od Miyazakijevih najboljih radova svih vremena, prepoznatljiv po svojoj jednostavnosti u kojoj publika tako rado uživa (My Neighbour Totoro, Kiki's Delivery Service, Porco Rosso) i blještavih spektakla s druge strane (Nausicaä of the Valley of the Wind, Laputa: Castle in the Sky i Princess Mononoke). Može se reci da je ovo “najbolje od obe fele”, svojevrsna free-form fantazija, istovremeno uzbudljiva i dirljivo intimna.

Ovo je prica o Chihiro, devojcici koja sa svojim roditeljima putuje ka novom domu u nepoznatom gradu ali na kratko skrece sa puta ka necemu što isprva deluje kao napušteni zabavni park. Ubrzo njeni roditelji nailaze na mali restoran u kojem takode nije bilo nikoga ali ciji su stolovi bili prepuni najraznovrsnije hrane i pica. I dok je mala Chihiro radoznalo razgledala cudesno okruženje njeni roditelji su halapljivo navalili na postavljenu hranu. Kako se dan primicao kraju a sunce pocelo da zalazi, niotkuda poceli su da se pojavljuju mali duhovi. Uplašena, Chihiro beži ka roditeljima ne bi li je zaštitili, ali kada dolazi na mesto gde ih je ostavila, shvata da su u meduvremenu oni pretvoreni u velike svinje, što je svojevrsna kazna duhova ciju su hranu oni pojeli. Odmah potom Chihiro nalece na decaka Hakua, koji joj objašnjava da postoji izlaz iz tog zacaranog sveta kao i da je moguce spasiti njene roditelje. Da bi to postigli, oni ce se prvo infiltrirati u povorku duhova i raznoraznih kreatura koje se lagano krecu ka “Kupatilu za duhove” kojim upravlja stara carobnica Yubaba. Chihiro ce morati da se tu i zaposli kako ne bi i sama bila pretvorena u prase. Na hakuovo insistiranje ona ce posetiti Kamajia, starca sa rukama poput pauka koji rukovodi kotlarnicom kupatila koji ce je licno preporuciti zlobnoj gospodi Yubabi, koja ce odmah naci zaduženje za Chihiro a dace joj i novo ime - Sen.

Postoji nekoliko kljucnih tema koje se razvijaju u oom filmu, a koje su po obicaju svojevrsna moralna lekcija o štetnosti pohlepe i nezasitosti, dok se istovremeno promoviše vrlina marljivog rada i poštovanja tudeg autoriteta kako bi se postigao odredeni cilj. Ovo cini da gledanje Spirited Away bude jedinstveno iskustvo upravo zbog poruka koje ovo delo prenosi svojoj publici. Pored toga, može se primetiti i odredeni “žal” zbog covekovog neodgovornog ponašanja prema prirodi. U sceni u kojoj Chihiro u kupatilu pere recnog duha “Okutaresamu” verovatno se najbolje i najefektivnije vidi poruka zabrinutosti za ocuvanje životne sredine. Dok mala devojcica skida naslage crnog ulja i smole, delova bicikla i frižidera sa recnog duha, stekao sam utisak kako je ova scena bez ikakvih dijaloga delotvornija od celog Princes Mononoke naslova koji kroz celu radnju potencira pitanje uništavanja prirode od strane coveka! Ovaj suptilniji pristup toj problematici mnogo je pogodniji za ciljnu grupu desetogodišnjaka kojima je ovaj film prvenstveno i namenjen, samim tim što su deca tog uzrasta definitivno zapostavljena od strane današnje filmske industrije. Ova kombinacija signalizacije negativnih socijalnih tendencija i pronalaženja rešenja kao pozitivnih izazova stavlja Spirited Away u sam centar dosadašnjih Miyazakijevih ostvarenja .

Samo Chichiro, dete koje je suviše mlado da bi bilo iskvareno, pokušava da se izbori za svoju porodicu, prijatelje i sve koji je okružuju, ne ocekujuci zauzvrat ništa od drugih. Mala junakinja je verovatno Miyazakijeva najrealisticnija vizija devojcice koju sam video na filmu, sa kompletnom verno docaranom gestikulacijom, izrazima lica i govorom. Osecaj koji se stvara kod gledaoca je kao da prati pravi igrani film sa pravom malom devojcicom! Prica prikazuje mladu junakinju i njen život na ciji tok ona konstantno utice koristeci svoje sposobnosti da bude ljubazna, izdržljiva, predana i iskrena. Uz ove svoje osobine i malu pomoc likova koji je okružuju Chihiro uspeva da prebrodi izazove i prepreke na njenom putu, ukljucujuci i pravilo promene licnog imena od strane gospode Yubabe, što cini ništa manje do orvelovski metod zarobljavanja covekovog identiteta prisiljavajuci ga na pokornost. Pošto je Chihirino “unutrašnje ja” njeno jedino oružje, ona ne pada u zamku Yubabinog programa prisilnog rada, a njen opstanak zavisi samo od njene samospoznaje. Spirited Away slavi osnovne i jednostavne ljudske vrline, koje bi u današnjem svetu trebalo da budu “ocigledne” ali cest je slucaj da iste ponekad budu previdene i to je momenat na koji nas Miyazaki upravo upozorava!

Kao što je i za ocekivati od Studija “Ghibli”, ovo je animirani film najvišeg tehnickog kalibra, vizualni trijumf, kako pri dizajnu likova, tako i prilikom docaravanja sjajne plejade duhova, životinja sa ljudskim osobinama i maštovitim hibridima. Okruženje je takode raznovrsno i “kitnjasto” na trenutke, sa pažljivo dizajniranim detaljima što je jedan od prepoznatljivih stilova ove produkcijske kuce. Zvuk je takode na najvišem produkcijskom i umetnickom nivou. Muzicke teme koje prate radnju su sjajno uklopljene dok su glasoi karaktera u filmu veoma dobro uklopljeni sa crtežom i još više pospešuju sveukupni doživljaj.

Još jedna bitna stavka ovog filmskog dela je postojanje dobra i zla. Radnja vas ovde vodi u jedan drugaciji svet, bogat detaljima karakteristicnim za bogati japanski folklor. Pa ipak, u njegovoj suštini nalazi se cista refleksija našeg sveta i svrstava ovaj naslov u okvire alegorije. Chihirine avanture u javnom kupatilu karakteristicne su po njenim susretima sa gomilom raznih duhova i božanstava, kako dobrih tako i onih zlih. Pomocu sopstvene dovitljivosti i uz pomoc njenih prijatelja ona uspeva da opstane u tom svetu. Na kraju, kada se svetla u bioskopu upale, prica je gotova ne zato što je dobro pobedilo zlo, ili zato što je cudesni svet u kojem je junakinja bila zatocena nestao, vec jednostavno zato što je Chihiro pronašla razloge i volju da preživi. Ovo je tema koja se provlaci kroz sve Miyazakijeve radove, kao njegovo uverenje da bi potpuno uništenje zla uništilo i ceo postojeci svet. On veruje da je zlo deo ovog sveta i usko je povezano sa njegovim postojanjem; poricati zlo je apsurdno, a poraziti ga u potpunosti nemoguce je.

STEAMBOY

Moja prva prilika da vidim neki rad Katsuhiro Omotoa bilo je ujedno i moje “vatreno anime-krštenje”. Bilo je to 1992. godine, kada sam se zatekao u tada veoma popularnom video-klubu u svom komšiluku, gde je na zidu stajao sveže ištampan poster jednog potpuno kul crtanog lika na nekom futuristickom motoru. “To je Akira!” uzviknuo je vlasnik video kluba s neskrivenim ushicenjem, moraš to pogledati! Odmah po povratku kuci pritisnuo sam PLAY taster na svom VCR uredaju i tako je pocela moja opsesija japanskim animeom. Nisam u potpunosti skapirao Akiru nakon prvog gledanja, ali posle 10- tog gledanja za nepunih nedelju dana shvatio sam da me je taj film, taj žanr, KUPIO U POTPUNOSTI!

Godina je 1866-ta. Vreme je odr žavanja „ World Expo” tehnološkog sajma u Londonu, u viktorijanskoj Engleskoj. Ray Steam, mladic iz Londona sklon nauci i mehanici upada u niz nevolja kada tajanstveni paket sa zagonetnom parnom kuglom (“Steam Ball”) koju šalje njegov deda Lloyd stiže na njegovu adresu. Sama metalna kugla sadrži vodenu paru pod tako visokim pritiskom da ista može napajati energijom citavu naciju! Stari Lloyd ocajnicki nastoji da kuglu zadrži što dalje od ruku “O'Hara Fondacije”, kolosalne kompanije posvecene tehnloškom razvoju kojom upravlja misteriozna figura cija se sudbina na više nacina preplice sa sudbinom mladog Ray-a. O'Hara Fondacija pomocu parne kugle želi da pokrene mehanickog monstruma kakvog svet do tada još nije video a na Ray je jedini koji ih može spreciti u toj nameri!

Katsuhiro Omotov epski naslov “Steamboy” koštao je oko 20 miliona dolara, i sastoji se od 180 hiljada crtanih scena a uzeo je 10 godina Omotovog života. Prilikom izrade ovog filma produkcija je nailazila na finansijske probleme, te je rad na neko vreme bio i pauziran, ali produkcijske kuce “Production I.G.” (Ghost In The Shell, Kill Bill) i “ Sunrise ” (Cowboy Bebop, Witch Hunter Robin) nastavile su rad na ovom projektu i privele ga kraju. Hype koji je od pocetka okruživao ovaj film je neverovatan; da li režiser kultnog “Akire”, jednog od najpopularnijih anime naslova ikada može dostici slavu svog prvog remek dela? Odgovor na srecu glasi DA! Steamboy nadmašuje sva Otomova ranija ostvarenja kao i sva animirana dela njegovih konkurenata; ovo je instant-klasik, ne što što ce publika svih uzrasta i podneblja zavoleti i pamtiti.

Steamboy je potpuni produkcijski uspeh sa svakog aspekta. Kao prvo, on veoma uspešno docarava svoju pricu svojoj publici. Zaboravite sve konfuzne lavirintske zaplete Otomovih ostalih filmova; ovde imate linearnu, jednostavnu za pracenje avanturisticku pricu koja ne ostavlja mesta konfuziji! Motivi likova skoro uvek su jasni, tu pred ocima publike. Moglo bi se reci da je ovaj film uspešan eksperiment pricanja price u “zapadnom maniru”. Gledaoci ce imati za cime da kopkaju, koga da mrze ili vole, kome da se smeju i jednostavno povrh svega jedno filozofsko pitanje - pitanje o prirodi tehnološkog progresa današnjeg društva, zna ci savršen paket!

Dok neskriveno pokušava da oponaša zapadne blokbastere strukturom zapleta svoje price, Steamboy ipak zadržava dovoljno od onog cuvenog japanskog senzibiliteta koji publiku drži do poslednjeg minuta price. Ray je rastrzan izmedu dve strane. Njegov deda Lloyd, koji junacki pokušava da parnu kuglu zadrži van domašaja O'Hara fondacije simbolizuje njegovu (cesto naglašavanu) “nauku u službi covecanstva” filozofiju. Prvi covek O'Hara fondacije (ciji identitet ne bi bilo fer otkrivati) sukobljava se sa Lloyd-om, njegova “nauka za dalji progres nauke” filozofija daje onaj agresivan naboj radnji filma, što je “u trendu” kada su u pitanju junaci japanskih anima, ali naravno, ista deluje veoma destruktivno. Ray mora jasno da sagleda ove dve strane i povuce jasnu crtu me du njima , dok pokušava da zaustavi cudovišni parni zamak O'Hara fondacije, svojevrsnu “parnu zvezdu smrti” na svom putu razaranja.

Sa vizuelnog aspekta, film je prava "gozba za oci". Tvorci su uspešno kombinovali 2D i 3D tehnike animacije, koje su zaslužne i za veliki uspeh Mamoru Oshii-jevog „ Ghost In The Shell: Innocence” naslova. Detaljno prikazano viktorijansko okruženje prepuno bizarne mašinerije na parni pogon savršeno je za radnju akcionog animiranog filma, a režiser nije štedeo sredstva kako bi ga na najupecatljiviji nacin oživeo. Radnju prati gomila super-detaljnih scena trka najrazlicitijih pronalazaka-vozila na parni pogon koje su na autora ovog teksta ostavile verovatno i najjaci utisak. Film koristi kompjutersku grafiku veoma racionalno, oslanjajuci se samo na najnaprednije tehnike i predivno animirane scene. Prikaz prvog veceg sukoba u filmu prvi su dokaz da su autori želeli da kreiraju scene koje oduzimaju dah, i u tome su svakako uspeli. Akcioni kadrovi u kojima oklopni vojnici na parni pogon i kojekakve lete ce mašinerije napadaju britansku kraljevsku pomorsku flotu držale su moju pažnju cvršce od mnogih americkih blokbastera, uz neizostavan “wow” efekat na svakih 30 sekundi. Cinjenica da kasnije akcione scene gledaocima predstavljaju još više neverovatnih vizuelnih trikova koji ostavljaju bez daha samo je jagoda na šlagu ove animirane poslastice. Najbitnije, vizualizacija služi prici! Veoma cesto, u visokobudžetnim akcionim filmovima zaplet je zapravo niz razocaravajucih predvidivih detalja kako bi se održala prica izmedu scena. Steamboy pažljivo zaobilazi ove zamke i forsira vizualizaciju da prati pricu, radije nego da je vodi!

Baš kao i “Akira” i “Metropolis”, Steamboy se završava u zapanjujucoj orgiji urbane destrukcije, reprizirajuci apokalipticne teme uobicajene u post-Hirošima japanskoj naucnoj fantastici. Nebitno je što je za ovu priliku izabran viktorijanski London kao poprište destrukcije; eksplozije su jednako upecatljivo animirane, a Otomo dodaje i finalni “twist” kada se gigantski pecurkoliki oblak pare pretvara u predivni zaledeni cvet, kao antitezu samoj pari.

Ovaj film možda i nije nešto najbolje što sam video iz anime branše, ali je u samom vrhu.
Otomo je zaista postigao nešto ovde; on je prvi japanski autor van “ Studija Ghibli ” koji je uspešno premostio kulturni jaz izmedu japanskog i americkog filma, a tu je naravno i sama ideja celog SF podžanra okarakterisanog kao “Steam Punk”. Steamboy je veoma zabavan film kod kojeg je vizualizacija zapravo najbitnije osveženje. Ovo remek-delo priznato je kako od anime fanova tako i od onih koji to nisu, i zato ga n emojte nikako propustiti!

HOWLS MOVING CASTLE

Dobar dan. Izvinite! Dugujem vam izvinjenje i zato molim vas jo š jednom , izvinite! Opis ovog animiranog remek-dela nije smeo ovoliko da ceka, s obzirom da je prošle godine u ovo vreme isti vec krenuo u distribuciju na našim prostorima. Da, u pitanju je jedan od najboljih anime naslova koji sam imao prilike da pogledam u poslednje vreme – Howl`s Moving Castle . Pored naslova kao što su Ghost In The Shell 2, Steamboy, Appleseed i Paprika, predamnom se našlo i ovo ostvarenje Hayao Miyazakija, anime autora koji je prevazišao okvire žanra još sa svojim (oskarom nagradenim) ostvarenjem „Spirited Away“. On je još jednom dokazao da prica ne mora uvek imati nekog posebnog smisla da bi od nje nastao sjajan animirani film. Howls Moving Castle je sjajna mala fantazija koja ce zaokupiti onu deciju radoznalost u vama i ostaviti na vas utisak koji ce trajati još dugo nakon što film budete pogledali.

Anime je baziran na decijoj knjizi koja nosi isti naslov, britanskog autora Diane Wynne Jones. Miyazaki licno uradio je adaptaciju ove knjige za svoj film. Film pocinje predstavljanjem mlade Sofi, najstarije od tri kceri koja radi kao kreatorka ženskih šešira u svojoj porodicnoj radnji i živi jednostavan i monoton život. Jednog dana stiže vest da se nadomak grada pojavio veliki pokretni zamak koji pripada velikom zlom carobnjaku Howlu koji krade srca mladih devojaka. Šaleci se na svoj racun Sofi skromno komentariše uzbudenim sestrama da se ona ne brine jer Howla zanimaju samo najlepše devojke. Kasnije, istog dana, Sofi zatvara prodavnicu i krece svojim poslom kroz sporedne ulice grada kako bi zaobišla gomile sveta koji se okupio po gradu kako bi pozdravio svoje vojne trupe koje su paradirale kroz centar naselja na svom putu ka frontovima na kojima se vodio rat. Najednom Sofi nalece na dva dokona vojnika koji je zaustavljaju kako bi se zabavili na njen racun ali pre nego što je situacija postala neprijatna Sofi biva spašena od strane nepoznatog mladica koji je hvata pod ruku i govori joj da ubrza korak jer ih neko prati! Što su brže odmicali sa lica mesta tako su iz pukotina zidova okolnih kuca poceli da se pojavljuju nestvarni amorfni crni oblici koji su ih pratili. Momenat pre nego što bivaju uhvaceni, stranac podiže Sofi na gore, cineci nestvaran skok u visinu, daleko iznad krovova kuca gde pokazuje uplašenoj Sofi da je moguce koracati i po vazduhu i ubrzo je zbunjenu ostavlja na balkonu svoje kuce uz obecanje da ce se videti drugom prilikom. Iste veceri Sofi u svojoj kuci biva napadnuta od strane nenajavljenog posetioca – zle ve š tice (Witch of the Waste) koja je znala za Sofin susret sa cudnim mladicem i koja na nju baca cini pretvarajuci je u 90- godišnju staricu. Sofi ostaje sama u svom domu i uplašeno gleda u svoj odraz u ogledalu. Ujutru ona odlucuje da mora pobeci od kuce pre nego što iko sazna šta joj se dogodilo, pakuje stvari i upucuje se ka predgradu uprkos upozorenjima sugradana da u divljini van grada žive veštice i carobnjaci. Nedugo zatim pocinje strašno nevreme ali Sofi hrabro gura dalje iako joj je sada kao starici mnogo teže da se krece i bori sa jakim vetrom. Usred oluje na obližnjem brežuljku pored nje sa neba poput munje pada ogromno mehanicko stopalo na kojem se oslanja ceo zamak carobnjaka Howla i Sofi odlucuje da se ukrca u taj pokretni zamak kako bi se sakrila od oluje! Bila je ubedena da joj se ne može desiti ništa jer „Howla sigurno ne interesuje jedna 90 - godišnja starica“. U krajnje cudnoj unutrašnjosti zamka nalece na mrgodnog malog vatrenog demona „Calcifera“ koji osim što obezbešuje grejanje zamka takode kontroliše njegovo kretanje kroz divlja prostranstva. Pored demona Sofi u zamku nalece i na malog decaka Markla koji ima ulogu carobnjakovog pomocnika. Sofi vešto priprema dorucak za sve njih i u tom trenutku vrata se otvaraju..... I ULAZI HOWL !!!

Tako po cinje avantura mlade (ali silom prilika ostarele) Sofi, koja ce se usput suociti sa mnogim pitanjima i nedoumicama – zašto ju je zla veštica napala i zacarala i kakvi velovi tajni obvijaju carobnjaka Howla? U ovom anime ostvarenju ima mnogo fantasticnih scena i ne vredi izdvajati ni jednu kao posebno upecatljivu. Animacija je naravno na zapanujuce visokom nivou, što i prilici studiju Ghibli koji je zaslužan za vizuelizaciju ovog animiranog filma. Scene u kojima vidite ceo zamak kako se tromo krece preko zelenih ravnica ili odraz sunca u reci stavljaju vam odmah do znanja da gledate vrhunsko ostvarenje. Sam dizajn zamka je remek -delo i deluje kao neka mešavina suludih animacija Teri Gilijama i nekih pronalazaka koji datiraju iz viktorijanske ere. Svaki deo ove bizarne strukture kao da se pokrece sam za sebe a opet sve zajedno cini jednu skladnu celinu koja se lagano krece. Usput cete videti još neke interesantne likove, kao što je npr. debeljuškasti astmaticni pas Heen koji je zajedno sa malim demonom Calciferom zadužen za odredenu dozu komedije. Prateci Howla, Sofi i malog Markla i njihove dogodovštine na nekoliko razlicitih lokacija istovremeno (što im omogucuje teleport – mala vrata na dnu zamka ) upoznacete još mnoštvo sporednih likova koji ce na razne nacine uticati na sudbinu glavnih junaka. Jedna od njih je i Howlov mentor, Madam Suliman koja ce im pomoci da otkriju rešenje za prokletstvo koje je palo na Sofi ali i za kletvu koju na svojoj duši nosi i sam Howl. Inace, sam Howl na pocetku filma prilicno hladno i nezainteresovano prihvata Sofino prisustvo u svom zamku (ali je toleriše jer ona sprema i ume lepo da kuva) jer su mu u tom trenutku na umu mnogo bitnije stvari kao što je rat (za koji se zakleo vladarima zemlje da ce im pomoci), a takode i briga da li ce možda i sam naleteti na Witch of the Waste koja ima nerašcišcene racune sa njim! Radnja filma predstavljena je raznovrsnim, sjajno osmišljenim scenama poput leta kroz bojno polje dok zaracene strane lete visoko nad ostacima grada u plamenu ili poput predivne scene u kojoj Howlov zamak pristiže na obalu zvezdane reke kako bi se “odmorio”. Moram priznati da je carobnjak Howl potpuno drugaciji karakter od onoga što sam ocekivao gledajuce prethodne naslove Ghibli studija. Kao što je to i uobicajeno kod Miyazakija, sve likove njegovih dela upoznavacete postepeno kako vreme i radnja budu odmicali.

Primetio sam da se kroz vecinu japanskih anime ostvarenja provlaci neka nit odredenog logickog relativiteta koji na specifican nacin dominira dizajnom ovih dela…. pogotovo ako su ista namenjena i za distribuciju van granica japana tj. za “inostranu publiku”. Kako da objasnim ovo? Odprilike ovako: U suštini ovi filmovi prate standardnu strukturu pricanja price, uz koncept i linearan sled dogadaja ali uz veoma malo narativne pozadine koja sve to podržava. Upravo to ce jedan deo publike (onaj deo koji voli podrobna objašnjenja u svakom trenutku) iritirati a drugi deo oduševljavati. Ja spadam u ovu drugu grupu jer volim kada mi ostaje taj delic slobode da prepustim misli da makar malo odlutaju prostranstvima filmske kreativnosti istovremeno poštujuci postojanje tematike i kontinuiteta sleda dogadaja pocevši od prve do poslednje scene. Miyazakijevi filmovi vešto žongliraju ova dva ekstrema sa takvom lakocom da je naprosto nemoguce otkriti da li ste pasivni gledalac ili ipak žrtva zavere dešavanja radnje!

Originalni glasovi likova u filmu su fenomenalni, pogotovo glas Howla koji je dao Takuya Kimuram. Glas mlade i stare Sofi je takode sjajno odraden i za to je zaslužna Chieko Baisho. Ukoliko budete gledali verziju sa engleskom sinhronizacijom uživacete u sjajno odradenom poslu Christian Balea koji se svojski potrudio da docara glas Howla, dok je Jean Simmons pozajmila svoj glas junakinji Sofi. Moram da izdvojim englesku sinhronizaciju glasa vatrenog demona Calcifera za koju je zaslužan Billy Crystal a koja me je potpuno kupila. Puristi ce mi zameriti što uopšte uzimam u obzir bilo šta drugo osim cistog japanskog, ali moj utisak jeste da je ovo jedan od najboljih engleski sinhronizovanih anima. Zvucni efekti su takode besprekorni te nemojte štedeti svoje zvucnike, pogotovo ako su vam isti vece snage! Soba ce vam se tresti dok Howlov zamak bude polako koracao kroz bajkovite predele dok mu delovi škripe a gasne pogonske turbine šište i pumpaju.

Howl's Moving Castle je zaista novo i uzbudljio iskustvo za sve poklonike anima, svojevrstan “thrill” koji proizilazi iz necega što gledate a ne znate odakle dolazi, ili još bolje, kuda ide! Imajte na umu da kreacije Miyazakija nisu deciji filmovi koji se dopadaju i odraslima vec su to filmovi za odrasle koje mogu gledati i deca. Shodno tome, potrebna je odredena doza “suspenzije neverice” – ne konceptualne vec cisto konvencionalne – kako bi bilo moguce propratiti mnoge preokrete, od kojih vecina prolazi bez specijalnih pojašnjenja. Studio Ghibli je sa naslovom Howl`s Moving Castle nesumnjivo ponovo nadmašio sebe. Prica je fantasticna, likovi odlicno kreirani i uklopljeni u svet u kojem se radnja odvija, glasovi i zvucni efekti u potpunosti docaravaju atmosferu a u poslednjih nekoliko minuta u gudima cete naprosto osetiti sam puls ovog filma! Miyazaki je osvojio oskara 2001. godine za ostvarenje Spirited Away, i po mom skromnom mišljenju definitivno bi trebao da na svojoj polici napravi slobodnog mesta za još jedno zlato! Idem sada da još jednom pogledam ovo remek-delo!

NARUTO

Izdanja Manga i Anime produkcije (“Manga” je naziv za slavnu japansku školu crteža i animacije i u slengu se odnosi iskljucivo na strip dok je “Anime” termin koji oznacava animirani film) uglavnom su fokusirani na mladu mu š ku populaciju, mada u poslednje vreme sve je više naslova koji su namenjeni ženskom delu mlade publike. Jedan od “podžanrova” animea jeste i “Shounen” – borilacki anime naslovi u kojima se ekstremno mocni ratnici sukobljavaju koristeci pri tom razne vrste borilackih veština i super -mo ci. Tipicni primeri ovog podžanra su naslovi poput „Dragon Ball Z“, „Flame Of Recca“, „Ninja Scroll“ ili „Rurouni Kenshin“. Džinovski roboti ili „Mecha“ anime je takode veoma zastupljena forma Shounen -a u kojoj ogromne mašine iskazuju veliku fleksibilnost pokreta karakteristicnu za ljude. Može se reci da je opšta karakteristika ovog žanra brza prica u kojoj akcija i adrenalin dominiraju nad samim zapletom.

„Naruto“ je trenutno pravi mega -hit japanske TV mreže „Tokyo 1“ i najpopularnija serija medu anime fanovima širom sveta. Igrom slucaja zatekao sam se u inostranstvu na leto 2003 - ce godine, tacno u trenutku kada je „Naruto -manija “ eksplodirala i krenula da odnosi svoje prve žrtve, te ni ja nisam bio pošteden. Kao i uvek, i ovom naslovu sam pristupio sa odredenom dozom skepticizma jer sam jedan od onih koji uopšte nisu pratili „Dragon Ball“ serijal i isti mi je bio potpuno nezanimljiv. Ali hardcore anime fanovi od kojih nisam ocekivao brzoplete zakljucke kleli su mi se u ovaj naslov a internet strane koje se bave ovom tematikom pocele su da se pune „Ninja Ninja i samo Ninja“ tekstovima. Naruto je definitivno stigao. A krajem 2003 - ce stigao sam i ja nazad u Srbiju a u putnoj torbi mi je cucao hard disk sa prvih 30 -tak epizoda ove serije. Tako se ovaj „virus“ proširio i na naše prostore!

Masashi Kishimoto, roden 8. Novembra u Okayami u Japanu autor je ovog popularnog serijala. Svoju crtacku karijeru zapoceo je još kao dete. Vec tada je imao ambicije da postane crtac mangi. Debitovao je kao crtac kratkih animiranih filmova u Japanu sa svojim radom Karakuri, koji je objavljen 1996. godine. Pocetkom 1999. godine, njegov strip “Naruto” poceo je da se objavljuje u kratkim delovima u “Shonen Jump” manga nedeljniku. Kishimoto ubrzo osvaja “Hop Step” nagradu koja se dodeljuje svakog meseca novim artistima.

Kao i mnoge druge Shounen anime, kvalitet animacije Naruto serijala takode varira kroz epizode. Katkad je animacija jednostavno fenomenalna, sa oštrim pokretima, veoma detaljna i glatka. Povremeni 3D efekti koji se koriste u animaciji karaktera daju dodatnu „dubinu“ celoj sceni. Boje su uvek žive i Naruto predstavlja jednu umetnicku formu koja stoji sama za sebe. S druge strane primetne su epizode kod kojih ne možete a da se ne zapitate „Šta je ovo, izgleda da su producenti utanjili sa fondom ? “, što uopšte nije daleko od istine. Naime, pri izradi filera (epizode koje se ne bave glavnom pricom serijala vec su tu samo kako bi se produžilo vreme emitovanja serijala na televiziji) produkcijska kuca poseže za daleko isplativijim uslugama malih korejanskih anime studija što svakako rezultuje lošijim kvalitetom animacije. Likovi su u tom slucaju nekako deformisani i nacrtani drugacijim stilom od onoga kako ih je u pocetku predstavio ovaj naslov. Srecom, ovo je slucaj samo sa filerima koje stariji ljubitelji animea redovno preskacu, najveci deo epizoda koje su bitne uradene su u skladu sa najvišim standardima za Shounen anime i pravo je zadovoljstvo gledati ih!

Muzika ovog serijala je veoma dobra, zarazna u neku ruku. Kao i mnogi, i ja sam danima tiho pevušio glavnu muzicku temu i to nakon samo par prvih epizoda! Kroz melodije karakteristicne za feudalni Japan provlace se sjajne ponavljajuce perkusije koje docaravaju atmosferu ovog animea do maksimuma. Teme se menjaju u zavisnosti od radnje pa tako imamo sjajne male muzicke celine tokom svake borbe koja doprinosi napetoj atmosferi a sa druge strane tu su i teme koje se odlicno slažu uz dramaticnu radnju ili šaljive momente kojih ima dosta u seriji. Zvucni efekti i glasovi su nešto najraznovrsnije što sam ikada imao prilike da cujem u nekom animeu i bez sumnje isti podižu kvalitet cele serije za još jedan stepenik!

U prvih 20-tak epizoda serije prica ide lagano, upoznavajuci vas sa osnovom radnje i glavnim karakterima ali od 20 -te epizode kada Naruto, Sakura i Sasuke zajedno sa ostalim polaznicima ninja akademije krecu na polaganje „ Chuunin” ispita njihovi životi se drasticno menjaju. Svet u kojem se odvija radnja Naruto serijala veoma je složen i bogat detaljima. To je mešavina starih i modernih društava sa porodicnim stablima i mocima koje prate ista. Zemlje u kojima se prica odvija su uredene po uzoru na feudalni Japan . Svaka funkcioniše kao zaseban politicki entitet u kojem vladaju feudalac ili monarh. Skrivena sela su centri u kojima se gradani obucavaju da postanu ninje. Ninje su dragoceni ekonomski resurs svake od ovih zemalja zbog toga što oni izvršavaju misije za svakoga ko je spreman da plati. Same misije su rankirane po svojoj težini i riziku. One ukljucuju sve vrste aktivnosti, od baštovanstva i kucnih poslova preko zaštite važnih osoba od atentata pa sve do ucestvovanja u ratovima. Konoha u kojem živi i Naruto poznato je kao najmocnije selo i shodno tome ima i najbolje ninje ali i najviše misija koje mora uspešno da obavi svake godine.

Radnja price fokusira se na pomenutih pet glavnih zemalja: Country of Fire, Country of Water, Country of Lightning, Country of Wind i Country of Earth. U svakoj od ovih zemalja nalazi se po jedno skriveno ninja selo u kojima su ninja-tehnike zamena za masovno naoružanje i medicinu. Umesto upotrebe automobila ili telefona, svi likovi ovde i dalje putuje peške ili šalju glasnike koji prenose njihove poruke. Izmedu ovih zemalja cesto su u prošlosti vodeni ratovi prouzrokovani pohlepom svojih vladara. Ali svako ninja selo ima svog poglavara – Kage a. Svaki Kage je za razliku od feudalnog gospodara miroljubiv prema drugim skrivenim ninja selima i njihovim vo dama i ta sela cesto sklapaju medusobne saveze u teškim vremenima. “Kage” svakog skrivenog ninja sela bio je vrhunski ninja. On je predstavljao temelj celog sela i simbol kojim su se ponosno predstavljali svi žitelji drugim skrivenim selima. Renome jednog skrivenog sela uveliko je zavisio od moci Kage-a koji je trenutno bio na celu istog. Kage je bio poznavalac najveceg broja ninja veština i posedovao je najvecu cakru (moc tj. životnu energiju koja se koristi pri izvodenju mnogih natprirodnih ninja tehnika – „? itsua “ ). Samo ninja sela u ovih pet zemalja imala su privilegiju da svoje poglavare nazivaju titulom Kage -a . Predstavicemo ih redom:

Country of Fire je zemlja u kojoj se nalazi Hidden Village of Konoha. Konoha je najvece i najmocnije selo od svih i ujedno je i dom našeg glavnog junaka – Uzumaki Naruta! Konoha znaci „list“ što objašnjava i izgled simbola ovog sela. Isti simbol ugraviran je i na svim oznakama koje ninje tog sela nose na svojoj odeci. On je u neku ruku „licni dokument“ po kojem svi mogu zakljuciti da nosioc vlada ninja veštinama i da pripada tom selu. Poglavar ovog sela je Hokage i smatra se za najmocnijeg od svih pet Kage -a!

Country of Water je zemlja u kojoj se nalazi Hidden Village of Mist. Nekoliko likova iz ove zemlje se takode pojavljuje u seriji. Nindže iz ovog sela cesto u svojim napadima koriste vodu. Poglavar ovog sela je Mizukage.

Country of Lightning je zemlja u kojoj se nalazi Hidden Village of Cloud. Pripadnici ovog sela pokušali su da kidnapuju prijateljicu Naruta - Hinatu kako bi otkrili odredene ninja veštine kojima ona vlada. Poglavar ovog sela je Raikage.

Country of Wind je zemlja u kojoj se nalazi Hidden Village of Sand. Mnoštvo likova u seriji dolazi upravo iz ovog sela i medu njima se isticu Gaara, Kankuro i Temari. Poglavar ovog sela je Kazekage.

Country of Earth je zemlja u kojoj se nalazi Hidden Village of Rock. Do sada nismo imali prilike da vidimo ni jednog lika iz ovog sela. Poznato je samo da je poglavar sela Tsuchikage.

Dvanaest godina pre pocetka nego što pocinje radnja u seriji pojavio se demon u obliku džinovske lisice sa devet repova. Samo jednim zamahom svog repa ovaj demon je cinio da se citave planine pretvaraju u prah i da se formiraju ogromni plimski talasi. Nindže koje su naseljavale tu oblast u svojim skrivenim selima borile su se dugo i hrabro kako bi zarobile ovog demona. Na kraju, poglavar sela Konoha tzv. „Cetvrti Hokage“ žrtvovao je svoj život ne bi li ovog demona zatvorio u formu u kojoj nije mogao nikome da naudi.

U zumaki Naruto (u prevedenom znacenju „ fox ninja”) je siroce, decak koji je tek završio osnovnu ninja školu i zapocinje sledecu fazu u svojoj obuci za vrhunskog ninju. Naruto ce bez pogovora uraditi sve tokom svoje obuke ne bi li što brže išao ka konacnom cilju – zvanju Hokage -a, najve coj ninja tituli koja postoji. On je na tom putu veoma nestrpljiv i brzoplet jer u isto vreme želi i da se dokaže pred prijateljima i stanovnicima svog sela koji zaziru od njega – jer ON JE OSOBA U CIJEM TELU JE ZAROBLJEN DUH DEMONA LISICE SA 9 REPOVA zvanog Kyuubi. Zahvaljujuci strpljenju svog prvog ucitelja Iruke, Naruto uspeva da završi osnovnu školu i položi finalni test na kojem je vec dva puta pao do tada. Na dan njegovog diplomskog ispita, jedan od pripadnika sela krade Hokageov “Scroll of Seals” – tajni dokument u kojem su detaljno opisane neke od zabranjenih ninja veština kako bi ih zloupotrebio. Da bi to izveo on je iskoristio naivnost Naruta koji je skrol uzeo i predao mu ga ali srecom ucitelj Iruka stiže na vreme i Naruto postaje svestan greške koju je nacinio. Zahvaljujuci jednoj naprednoj tajnoj veštini koju je i sam savladao (Shadow Replication 'Kage Bunshin' tehnika koja kasnije postaje njegov “zaštitni znak”) Naruto uspeva da povrati Scroll of Seals i da istovremeno uspešno diplomira! Uskoro Naruto se nalazi na putu da postane visoko rankirani ninja, a pošto ninje rade u timu on z ajedno sa prijateljicom iz razreda Sakurom (prema kojoj oseca veliku ljubav) i prijateljem Sasukeom (u kojeg je avaj ta ista Sakura zaljubljena) Naruto trenira u timu pod patronatom master ninje Kakashi-ja. Vremenom Naruto i Sasuke postaju sve veci rivali i njihov novi ucitelj Kakashi ima sve teži posao kako bi svojim studentima pokazao sve prednosti i vrline timskog rada. Vremenom Naturo shvata svu težinu puta kojim jedan ninja mora proci a surova realnost spoljnjeg sveta mu postaje sve bliža. Ovo je jedan od anime naslova gde cete videti i mnogo krvi i smrti. Scene borbe variraju od obicnih „punch/kicks” pa sve do onih u kojima se prikazuju napredne “bloodline” ninja tehnike specificne za odredene ninja klanove tj. porodice.

Likovi u serijalu su nešto zbog cega zaista vredi gledati Naruta. U pocetku prica se fokusira uglavnom na glavnog lika - Uzumaki Naruta i njegova dva „saborca“ Sakuru i Sasukea ali ubrzo vam autori približavaju i ostale timove nindži i sve njihove clanove, kao i likove iz drugih zemalja. Uživanje je pratiti sve likove kroz njihovu borbu da postanu „shinobiji“ (profesionalni ninja placenik) u tom izazovnom i veoma opasnom okruženju. Oni se suocavaju sa svakodnevnim brigama kao što su neuzvracena ljubav, nedostatak samopouzdanja, porodicne tragedije ili prevelika ocekivanja roditelja i nastoje da budu prihvaceni od strane okoline zbog onoga što jesu a ne zbog onoga što se od njih ocekuje. Što bolje upoznajete ove likove u seriji, sve više cete želeti da otkrivate nove pojedinosti o njima i definitivno ce vam svi od reda prirasti za srce.

Prva se zona serijala je zapravo uvod u celu pricu. Priroda ninja veština je veoma kompleksna i zato veliki deo svake epizode odlazi na istraživanje ovih veština i njihovo pojašnjavanje publici. Na primer, nekoliko epizoda fokusiraju se samo na korišcenje moci na koju se ninje oslanjaju (poznatije kao „cakra“) i metoda kojima ninje uce kako da kontrolišu te moci. Iako ove epizode možda i nisu najinteresantnije, veoma su bitne za potpuno razumevanje impresivnih bitaka koje kasnije slede. Borbe u Naruto seriji maštovito su osmišljene i veoma detaljno konstruisane. One omogucuju glavnom karakteru i njegovim prijateljima da lekcije koje su ucili konacno i prakticno primene. Kao i u mnogim anime serijama, i ovde su bitke cesto duge i kompleksne i traju po nekoliko epizoda kako bi se okoncale. Jedina zamerka koju bih uputio serijalu jesu ceste i duge rekapitulacije radnje iz prethodnih epizoda, što opet može da bude veoma korisno ukoliko seriju pratite na TV -u u regularnom nedeljnom terminu, ali ukoliko u „sopstvenoj režiji“ gledate odjednom po 10 -tak epizoda ovi flešbekovi umeju da budu zaista iritantni. Ipak, Naruto ima dobar balans akcije i komedije (uz malo melodrame na kljucnim mestima). Vrlo malo serija obuhvata istovremeno komediju, akciju i dramu tako uspešno kao što to ovaj serijal cini. Dobar deo zasluga za ovo može se pripisati upravo raznolikošcu i kompleksnošcu likova. Publika kroz seriju konstantno otkriva mnoštvo detalja kao što je prošlost svakog od likova, što umnogome olakšava razumevanje situacije u kojoj se ti isti likovi trenutno nalaze. Takode svaki karakter ima veoma zanimljivu prošlost koja još bolje docarava svet u kojem se radnja Naruta odigrava. Brojne ninjutsu tehnike i borilacki stilovi svakog karaktera su „highlight“ ove serije. Likovi se bore stilovima koji kao da su „krojeni“ za njihove karakterne profile i ovde je prikazan ogroman broj razlicitih fantasticnih veština. Neke od mojih omiljenih su Rasengan, Sharingan i cuvena summoning tehnika kojom vladaju samo najbolje ninje.

Naruto je vrhunska anime serija. Detaljna prica i maštoviti i kompletni likovi obezbeduju zanimljivu radnju dok koncept koji se krije iza ninja veština i impresivan balans izmedu drame, komedije i akcije cine ovu seriju ozbiljnog kandidata za „Best anime series of all time“! Jedino što ga na tom putu može spreciti jesu pomenuti „flešbekovi“. Serija nudi za svakoga po nešto. Tu su rivalstva izmedu ninja klanova, porodicni konflikti, ljubavni zapleti, prijateljska nadmetanja i plemenita osecanja i prijateljstvo izmedu likova.

Nakon stotinak i kusur epizoda bio sam oduševljen cinjenicom da su likovi u meduvremenu zaista odrasli i postali zreliji što se u novoj sezoni i vizuelno potvrduje izmenjenim crtežom svih likova. Ukoliko ste anime fan, Naruto je serija koju cu vam u svako doba bez razmišljanja preporuciti, samo ako ste spremni da odvojite sate, danei nedelje za uživanje kraj TV ekrana! I još nešto: ova serija se trenutno još uvek emituje na TV Tokyo kanalu (po jedna epizoda nedeljno) i trenutno je emitovana 230 -ta epizoda, a koliko ce ih do kraja biti, to niko pouzdano ne zna! Ma samo neka potraje!

PAPRIKA

Na na šim prostorima anime manga publika svakako je cula za oskarovca Hayao Miyazaki -ja koji se proslavio svojim animiranim filmom „ Spirited Away “ a uz cije smo najnovije ostvarenje „ Howls Moving Castle “ imali nedavno prilike da uživamo. Takode od režisera ove japanske škole animacije izdvaja se i cuveni Mamoru Oshii koji je režirao kultni cyberpunk hit “ Ghost In The Shell ” koji je doživeo i svoje “soap” izdanje “ GITS - Stand Alone Complex ” koji je potpisao fenomenalni Masamune Shirow . Medutim, još jedan animator koji je zavredio veliko poštovanje anime fanova je Satoshi Kon . Njegovi prethodni filmovi Millennium Actress i Tokyo Godfathers se naširoko smatraju revolucionarnim primerima kako animacija može da se iskoristi za prepricavanje prica više zasnovanim na realnosti od tipicne anime.

Njegove filmove karakterišu psihološka kompleksnost, realisticni likovi, dizajn, kao i isprepletenost sna i jave do granica neprepoznatljivosti. Mnogi njegovi pogledi, koje provlaci kroz filmove, mogu se naci i u manifestu " Superflat " Takashi Murakami-ja.

"Superflat" je postmoderni umetnicki pokret ciji je osnivac Murakami i nastao je pod uticajem mange i anime. Pokret se javio kao odgovor na homogenizaciju japanskih medija i umetnosti i kritikuje japansku (prozapadnu) posleratnu kulturu, ukljucujuci opsesivni nacin života, fetišizam robe, tj. potrošacko društvo... Termin "superflat" takode se odnosi i na dvodimenzionalnost japanske grafike i animacije kao i na plitkost potrošacke kulture.

Satoshi me je vec kupio svojim prvim filmom " Perfect Blue ", psihološkim trilerom o Mimi, clanici japanske pop grupe "Cham" koja želi da postane glumica. Neki obožavaoci grupe razocarani su njenom odlukom, pogotovo psihopata Me-Mania.  Kako njena nova karijera napreduje, njen svet sve više pocinje da lici na svet Alfreda Hickoka i Filipa K. Dika. Mešaju se realnost i fantazija, a Mima otkriva da je psihopata u stvari njen najmanji problem...  

Poslednji naslov Satoshi Kon -a, dugometražni animirani film “Paprika” koji je imao premijeru na 63. Venecijanskom Filmskom Festivalu prošle godine zadire još dublje u fantasy svet nego njegovi prethodni filmovi. Pre par nedelja konacno sam uspeo da se dokopam ovog naslova i pogledam ga. Kada budete pogledali ovaj film, shvaticete zašto je Satoshi jedan od najboljih reditelja današnjice i zašto ga zovu japanski Hickok.

Film je snimljen prema popularnoj naucno-fantasticnoj noveli Yasutaka Tsutsui -ja, i govori o naprednoj tehnologiji koja se koristi kako bi se u šlo u snove drugih ljudi. Naucni tim na celu sa psihoterapeutkinjom Atsuko razvija uredaj “DC-Mini” koji može da uranja u snove pacijenata. Sve što Atsuko tokom terapije vidi biva snimljeno. Svi prikupljeni podaci mogu se analizirati a problemi rešavati. Mogucnosti ovog tretmana su neogranicene. A vaj, kako to vec biva, aparat završi u rukama nepoznate osobe, laboratorijskog insidera koji zapocinje malicioznu psihoteroristicku igru. Jedina koja mu može stati na kraj je doktorka Atsuko koja se ulaskom u svet snova transformiše iz hladne i racionalne naucnice u neustrašivu ratnicu - Papriku. Da bi vratila DC-Mini Atsuko potpomaže i požrtvovani detektiv Konakawa koji gaji iskrene simpatije prema Atsuko a koga istovremeno proganjaju vlastite nocne more. “In-dream” alter -ego ? tsuko – Paprika tokom svojih seansi zbližava se sa svojim pacijentima i poput neke surogat -majke vezuje se za njih i razume ih u potpunosti. Slobodno možemo reci da ovaj f ilm prikazuje pricu Satoshi -jeve omiljene oblasti – podsvesnog. Ovo je njegov prikaz i doživljaj naših podsvesnih nagona i želja koje oblikuju i manipulišu naše svakodnevne živote., bez obzira jesmo li ih mi svesni ili ne. Niko ne docarava promenljivu realnost snova bolje od Kon - a, cudesnu logiku koja tamo vlada i varljive puteve kojima se snovi krecu od onih najprijatnijih do užasavajucih a sve bez upozorenja! Porivi koji kljucaju ispod površine svih ljudskih bica Kon -ova su glavne “alatke” kojom oblikuje svoja animirana umetnicka dela.

Animacija u ovom umetnickom delu je mnogo preciznija i detaljnija od vecine naslova ovog tipa koji nam dolaze iz Japana a nastala je u studiju “Madhouse” zahvaljujuci kojem je Kon uspešno vizualizovao proizvod svoje bujne mašte. Scene sna sa paradom raznih predmeta i životinja veoma su zanimljive i sa estetske strane vrhunski realizovane a scene “okršaja” u snovima na samom kraju filma su nešto što me je apsolutno fasciniralo! Poklonicima kompjuterske grafike u sedmoj umetnosti odmah pada u oci da u ovom animiranom ostvarenju uglavnom preovladavaju “rukom crtane scene” što je u današnje vreme zaista retkost. Osobenost likova ovog filma takode je jedan od aduta! S jedne strane imamo glavnog lika – psihoterapeutkinju Atsuko, predanog profesionalca i ženu kojoj su karijera i uspeh projekta na kojem radi na prvom mestu, a sa druge strane tu je i njen prvi saradnik, simpaticni debeljko doktor Takita , trapavko koji je u pocetku filma rezervisan za „fatty jokes“ na njegov racun ali kako film odmice shvatamo da nam režiser zapravo kroz te šale otkriva idealizam i optimizam ovog lika te do kraja na Tokitu gledamo ne kao na trapavu pokretnu planinu vec kao na ljudsko bice koje opravdava svoju titulu genija!

Satoshi Kon o svom delu govori ovako: ”Radnja mojih prethodnih filmova odvijala se uvek u realnom svetu, i osetio sam da je eksperimentisanje sa maštom u kontekstu stvarnog sveta ogranicavajuce, tako da sam želeo da proširim granice svoje mašte. To je bila ideja za stvaranje Paprike , tako da smo uneli više nadprirodnih i fantazijskih elemenata” tvrdi tvorac ovog animiranog dela - Satoshi Kon i dodaje: “Ja sam veliki fan ne samo “Paprike”, nego svih dela autora Tsutsuia , zapravo, procitao sam roman pre nekoliko godina cim je bio objavljen. Kad sam završio snimanje svog prvog filma Perfect Blue , želeo sam da snimim filmsku adaptaciju "Paprike", ali u to vreme to je bila samo ideja koja je visila u vazduhu, a produkcijska kompanija sa kojom sam pregovarao je prestala da radi. Posle toga, mnogi filmovi koje sam snimio - Millennium Actress , Tokyo Godfathers i Paranoid Agent - bila su originalna dela koje sam razvio. Mislim da su produkcijske kuce od mene ocekivale više originalnih dela, ali tokom promocije filma Paranoid Agent 2003. godine, jedan anime magazin je ugovorio razgovor sa mnom i gospodinom Tsutsuijem, i tada sam ga prvi put upoznao. U to vreme, on je pogledao neka moja dela, medu kojima i Millennium Actress u kome postoji scena sna koja mu se veoma svidela. Rekao je da bi želeo da osoba koja može da kreira takav animirani svet snova adaptira njegovu “Papriku” u film. Tako da je to bio veliki podstrek za film. Kao veliki fan njegovih dela, “Paprika” je odavanje pošte g-dinu Tsutsuiju u slikovitoj formi. Dok smo bili u fazi produkcije filma, sastavio sam neke price i poslao ih Tsutsuiju, ali on mi nije odgovorio, tako da u tom smislu, kao originalni autor price, nije imao nikakve posebne zahteve. Što se tice same filmske adaptacije, u filmu postoji virtualni bar koji se zove Radio Club. G-din Tsutsui je pozajmio glas niskom konobaru, dok sam ja pozajmio glas visokom konobaru, tako da je I on na taj nacin ucestvovao u produkciji filma.

Konova fasciniranost zagonetnim ljudskim umom nagoni ga da svoj doživljaj i opcinjenost prenese i na svoju publiku. On je jedan od režisera koji publici ne servira sadržaje svojih dela na kašicicu niti nudi lake ogovore . Ironicno, to je njegova najveca prednost a istovremeno i faktor koji ce ga još dugo držati izvan kruga najuspešnijih komercijalnih animatora.

APPLESEED - EX MACHINA

Originalna Appleseed manga nastala je iz pera Masamune Shirow-a davne 1985. godine i nesumnjivo predstavlja jednu od najboljih pri ca koje sam imao prilike da citam. Appleseed u svojoj stripskoj verziji nije privukao dovoljno pažnje publike zahvaljujuci drugom, mnogo poznatijem Masamunijevoj kreaciji – „Ghost In The Shell“ koja je izdata 1990. godine. 1988. godine imao sam priliku da pogledam prvu od anime verzija ovog naslova. Ista je rucno crtana, bez CGI tehnologije koja je došla mnogo kasnije, što nije smetalo kreatorima da još tada urade animirano remek -delo koje mi je ostalo u secanju do današnjih dana. Prvu “CGI” verziju Appleseed-a sam pogledao 2003. godine. Eye-candy i tehnicki dizajn, character dizajn i zvuk su u ovoj verziji podignuti na potpuno novi nivo koji su publiku odvaljivali odmah pri prvom gledanju. Na kraju, pet godina nakon druge verzije evo i Ex Machine, „poslednje krika“ CGI anime dizajna koji je potpisao cuveni producent John Woo koji je bio toliko ocaran prvim Appleseedom da je rado prihvatio saradnju sa režiserom Shinji Aramakijem oko kreiranja treceg nastavka.

Prica je sledeca: Godina je 2133 . Nakon globalnog svetskog rata nacije širom sveta obnavljaju infrastrukturu i politicko uredenje svojih zemalja a grad-dr žava „ Olympus “ je još uvek zauzet saniranjem štete koja je nastala u završnici drugog nastavka ovog filma. Neobjašnjivi i sve ucestaliji teroristicki napadi na Olympus su poslednje što ovom gradu treba. Super -vojnici, prelepa Deunan Knute zajedno sa svojim kiborg partnerom Briareosom još uvek radi za anti-teroristicki odred. Briareos je osoba koja je pretrpela teške povrede u prošlosti te je veliki deo njegovog tela morao biti zamenjen mehanickim delovima te je on danas kiborg. Ono što je posebno kod Briareosa pored njegove superiorne fi zicke spreme jeste mogucnost njegovog tela da se dobro sjedini sa robotskim delovima, te vlada Olympusa pocinje da koristi njegov DNK kako bi kreirao novu rasu “bioroida” - vojnika sa istim telesnim mogucnostima. Prva verzija ovih bioroida jeste Tereus, krajnje uspešna replika originalnog Briareosa. Tereus je dodeljen mladoj Deunan kako bi trenirao sa njom ali ona ima velike poteškoce da se privikne na svog novog partnera. Razlog je jednostavan: Tereus fizicki izgleda identicno kao i Briareos pre nego što je pretrpeo povrede i postao kiborg, a Deunan je celog života gajila posebna osecanja prema svom starom partneru. Sada je ona suocena sa konfliktom sopstvenih emocija. No, u ovoj ekipi koju cine covek, kiborg i bioroid nema mesta za interpersonalne tenzije, jer njihov prioritet jeste rešavanje novog problema zvanog “Halcon” koji preti da hakerskim I teroristickim metodama preuzme ceo Olympus kao i ceo svet!

S obzirom da je od prethodnog Appleseeda prošlo pet godina, u meduvremenu je tehnologija animacije znacajno napredovala i to predstavlja valjan razlog da ocekujete znacajna vizualna poboljšanja. Unapredenja poslednje verzije u odnosu na verziju iz 2003. godine su povecan nivo detalja, facijalna animacija likova, motion capture animacija likova i povecani nivo “humanosti” glavnih protagonista. Sitna gestikulacija kod likova uradena je sjajno. Pogotovo kod pratkicno bezlicnog Briareosa, koji svoje emocije izražava koristeci samo govor tela i svoj glas.

Appleseed je gotovo prorocanska video projekcija buducnosti na zemlji, sa fokusom na geopoliticke konflikte, cyber-terorizam i kompjuterske hakerske aktivnosti. Masamune Shirow, koji je inace diplomirao mehanicki inžinjering, savršeno je docarao svet Appleseeda, pocevši od funkcionisanja futuristickog grada Olympusa, preko hi-tech arsenala ESWAT borbenih jedinica i kopnenih mecha jedinica, pa sve do objašnjenja aktuelnog svetskog poretka i nacina na koji je isti uspostavljen.

Baš kao i u stripu, Olympus je grad naseljen ljudima i bioroidima – naprednim klonovima kod kojih je genetskim inžinjeringom otklonjen ceo spektar emocija koje dovode do nasilja. Njihov reproduktivni sistem je takode ogranicen kako bi se kontrolisala brojnost populacije. U drugom nastavku ovog naslova fokus je bacen na tenziju izmedu ljudskih/kiborg vojnih jedinica i bioroida u administraciji koja kontroliše vladu Olympusa. U najnovijem nastavku Deunan i Briareos jo š uvek rade za ESWAT jedinicu, ali Briareos je povreden u teroristickom napadu pocinjenom od strane kiborga! Ispostavlja se da je uzrok talasa novih kiborških teroristickih napada opasni virus poslat putem globalne mreže do umova kiborga, pri cemu iste pretvara u teroriste koji divljaju i buncaju o necemu što se zove “Halcon”. Virus je transmitovan putem futuristickog mobilnog komunikacionog uredaja koji podseca na bluetooth headset kakve danas vidmo sve cešce na ulici. Putem ovog urešaja virus se širi na umove obicnih ljudi koji koriste ove nove simpaticne tech gadgete i stavlja ih pod kontrolu “ljudi iz senke” tj grupe naucnika koji pokušavaju da realizuju plan globalne kontrole svetske populacije pod izgovorom da je njihov krajnji cilj globalni mir u svetu, no stvarnost je drugacija i umesto mira imamo ceo spektar vojnih i hi-tech obracuna, eksplozija i ulicnih nereda.

Premijerka Olympusa, Athena, organizuje mirovnu konferenciju sa predstavnicima drugih nacija sveta kako bi sa njima pregovarala o mogucnosti da se ceo sistem satelitskih mreža svih zemalja prepuste pod kontrolu Olympusa. Te mreže bi bile integrisane u jednu univerzalnu mrežu i Olympus bi tada imao moc dapredvidi i predupredi sve potencijalne globalne teroristicke napade. Ipak, incidenti u Olympusu rastu preko granice kontrolisanog kada se virus širi i na ljudsku populaciju. Tada postaje jasno da iya svih napada stoji odredeni “mastermind” ciji je primarni plan da se dokopa Briareosa, jedinog kiborga koji se može u potpunosti integrisati sa Hecaton kibernetskim organizmom, i na taj nacin odigrati kljucnu ulogu u napadima na Olympus.

Moram priznati da ovaj nastavak Appleseeda bolje definiše glavne i sporedne uloge od prethodnog. Briareos, koji nije imao bog zna kakvu auru u prethodnom nastavku, sada ima mnogo znacajniju tj. konkretniju ulogu. Pored toga što mora da se nadmece sa svojim novim klonom bioroidom i da balansira osecanjima izmedu sebe i Deunan koju voli, takode mora da pronade neko rešenje za novonastalu kriznu situaciju iza koje stoje visoka tehnologija i ekstremisti. Tokom gledanja ovog filma i tehnika animacije pomocu kojih je isti raden nikako nisam mogao da se otresem osecaja da gledam niz meduanimacija neke nove kompjuterske igrice u kojoj imate nivoe, mini boss-a i kona cno big boss-a. Bez obzira na to, ne može se ignorisati cinjenica da je ovo veoma uspešan zabavan akcioni film, što on u svojoj srži zapravo i prestavlja. On ce demonstrirati koliko daleko je otišla tehnologija kompjuterske filmske animacije i podjednako ce držati pažnju kako anime fanova tako i ljubitelja akcionih filmova.

AFRO SAMURAI (the movie)

Evo šta dobijete kada spojite japansku samurai tematiku, crnacki geto žargon, futuristicku tehnologiju i hip-hop u jedan energicni hibrid koji ne priznaje kompromise. Anime "Afro Samurai" smešten je u futuristicki feudalni Japan u kojem svi majstori oštrice maca zaslepljeno streme ka #1 povezu, koji ukoliko posedujete imate pravo da sebe nazovete božanstvom ili gospodarem svega onoga što vam vid može obuhvatiti. Jedan matori crnja sa bujnom afro frizurom dugo je važio za #1 ali je ubijen u borbi sa ludim revolverašem – nosiocem #2 poveza po imenu Justice. Sve je to svojim ocima video sin „broja jedan“, mali musavi Afro (glas mu daje Samuel L. Jackson) koji se toga dana zakleo na osvetu nad novim brojem #1. Nakon što je detinjstvo i mladost proveo u jednom feudalnom dojo-u vredno uceci borilacke veštine od najboljeg ucitelja u zemlji, mladi Afro uspeva da zasluži #2 povez i krene na put koji ga vodi ka ubici njegovog oca, tranžirajuci usput svakoga ko se usudi da mu stane na put. Jedini direktni svedok celog tog putešestvija i dogadaja koji ce uslediti je Afrov lojalni prijatelj ninja „Ninja“ koji celom ovom filmu dodaje i jednu skromnu dozu humora.

"Afro Samurai" u formi filma je dugo ocekivan naslov. Još od prvih trejlera krajem 2006. godine i kasnije pet epizodnih izdanja na americkoj kablovskoj televiziji ovaj film je stekao svoje fanove. S obzirom da je za svaku od pet epizoda odvojeno po milion dolara, Afro Samurai morao je da opravda toliki budžet i ispuni mnoga ocekivanja, što je i ucinio. Kao ol-skul ljubitelj anime i mange mogu da kažem da je Afro Samurai naslov koji mi se odmah uvukao pod kožu, pocevši od upecatljive scene ubistva Afrovog oca od strane manijakalnog Justice -a pa do samog finalnog obracuna. Cesto sam se pitao da li ce hip hop kultura i anime imati nekih dodirnih tacaka u novim animiranim izdanjima i odgovor je došao upravo u vidu ove sjajne akcije koja je opravdala moja ocekivanja. Ukoliko ste naklonjeni ovakvoj tematici, pomenucu još i animirani „The Boondocks“ show koji predstavlja još jedan sjajan primer fuzije animea i hip-hopa.

Za Afro Samurai naslov treba odmah napomenuti da je baziran na jednostavnom konceptu: style over substance. Znaci impresivne scene borbi macevima i scene nasilja na svakom koraku dok je važnost same price stavljena u drugi plan. Što se vizualnog aspekta tice, ovo je svakako prava gozba za oci, no film definitivno nije namenjen mladima od 17 godina. Saradnja detinjastog kreatora Takashi Okazakija, režisera Fuminori Kizakija i scenariste Tomohiro Yamashite i Yasuyuki Mutoa rezultuje da Afro Samurai obiluje krvlju (koja tece u potocima ili šiklja kao iz spreja). Znaci ukoliko ste poklonik npr. Tarantinovog Kill Bill-a, ovo je svakako naslov (doduše animiran) koji ne smete zaobici! Dinamican soundtrack koji potpisuje jedan od osnivaca Wu-Tang klana - RZA zaista je sjajan i prati pricu i svaku akcionu scenu na najbolji moguci nacin. Uostalom, svaki soundtrack koji ukljucuje legende hip-hopa poput Big Daddy Kanea, Wu-Tang klana, A Tribe Called Quest i Talib Kwelija je nešto što cu uvek rado preporuciti prijateljima.

Što se glavnog junaka tice, mnogi su zakerali to što isti vrlo malo prica u filmu. To je zato što je Afro definisan vitlanjem svog maca i tranžiranjem svojih neprijatelja. Znaci on je neko ko govori tiho i nosi veliki mac sa sobom. No, ukoliko pogledate bolje, njegov komicni pratilac ninja Ninja može se u neku ruku smatrati Afrovim divljim, razvratnim i vrlo brbljivim alter-egom. Afro Samurai takode sadrži jednu od najupecatljivijih kolekcija negativaca. Pored glavnog zlikovca, ludog revolveraša Justice-a, tu je i udruženje monaha-ubica, zatim majstor oštrice sa maskom plišanog medvedica na glavi kao i cela plejada do zuba naoružanih (heavy artiljerijom) najamnika, ubica i zlikovaca (i licimura). Šteta što zgodna cica Okiku nije imala dužu ulogu u ovom naslovu, no izgleda da je njena rola tu samo da bi se ispoštovala mala doza erotike u filmu (i muški deo gledalaca). Još jedno iznenadenje u filmu predstavlja i glas glavnog junaka (i njegovog saputnika) koji obojici daje Samuel L. Jackson licno! Baš sam se obradovao kada sam zacuo dobro poznat glas coveka koji je kao Jules Winnfield citirao delove biblije u hitu iz 1994. godine – Pretparackim pricama!

Ovaj anime naslov nosi sa sobom jedan stil, koji može zahvaliti svom kreatoru Okazakiju. Okazaki je još kao školarac osmislio ovu pricu i od tada je radio na njenom razvoju. Do danas je uspeo da kreira jedan veoma kompleksan svet u kojem živi Afro Samurai a koji je dovoljno detaljan da se po njemu kreira serija od 300-nak epizoda. Sa brojim flešbekovima upoznati smo sa svim likovima iz filma, od svojih decijih dana do odraslog doba kada svi stasaju u iskusne borce. Iako naizgled isforsirani, flešbekovi su neophodan deo price, cineci da se zbližimo sa glavnim junakom i njegovim odnosima prema ostalim likovima u filmu. Ne treba posebno napominjati da su video i audio aspekti ovog naslova na vrhunskom nivou. Animacija je tecna i veoma detaljna sa brojnim efektima a spoj renderinga i rucno crtanih scena je luksuz na koji smo se vec navikli kod japanskih animiranih filmova. Zvuk (muzika, zvucni efekti) je zahvaljujuci Rzi takode na vrhunskom nivou, a covek iza kojeg stoji produkcija tog kalibra garant je kvaliteta. Scene borbe izgledaju i zvuce tako dobro da naprosto ne smete štedeti vaš sound sistem ukoliko želite da izvucete maksimum iz ovog naslova.

Uz Afro Samuraja, anime fanovi dobijaju „pun paket“ – full audio/video doživljaj, nekoliko razlicitih žanrova koju su umiksovani u sjajnu akciju. Retki su naslovi koji ovako dobro spajaju istocnu i zapadnu kulturu. Cak i hard core anime fanovi otvorili su se za ovog nekonvencionalnog crnog samuraja sa ogromnom afro frizurom, pa zašto ne bi i vi?

METROPOLIS

Naslov koji je definisao SF anime u poslednjih 15-tak godina svakako je Akira. Priznali to ili ne, ovaj film služio je kao anime-benchmark za filmske kriticare i sve ostale koji nikada nisu gledali anime a imaju tu nameru. Iako su anime poput Princess Mononoke i Perfect Blue prikazivane u americkim bioskopima, vrlo malo pravih SF anima je stiglo na veliko platno na zapadu tokom godina. Ali Metropolis jeste stigao! Bila je to jedinstvena prilika da zapadna publika koja je pod uticajem Akire gradila svoj ukus pogleda ovaj epski anime SF 21-vog veka! Metropolis je publiku zapanjio svojim naprednim audio-vizuelnim tehnikama izrade a s druge strane bio je dovoljno intiman da publiku omekša i natera je da se veže glavne protagoniste i brine za njihove sudbine. Znaci rec je o anime naslovu u svojoj najboljoj formi!

Metropolis je baziran na originalnoj prici Osamu Tezuke, opštepoznatog kao otac animea i kreator popularnog Astro Boy-a .

Scenario za ovaj naslov napisao je Katsuhiro Otomo, režiser Akire dok je za režiju bio zadužen Rin Taro koji je potpisao naslove poput The Dagger of Kamui i Galaxy Express 999 . Tezukin rad nikad nije bio preterano pristupacan mladim generacijama iako on nije ni poimao koliki znacaj ima njegov rad. Otomo je kreirao scenario koji je u isto vreme zanimljiv i dirljiv, nalik na svoje remek-delo – Akiru dok Rin Taro ispoljava svoj karakteristican inventivni stil, pri tome ostajuci veran izgledu Tezukinih likova (koji deluju veoma „retro“ u poredenju sa ostalim modernim anime naslovima). Taro uspeva da kroz svoju režiju docara taj fascinantni retro svet ali na jedan potpuno moderan nacin. Tarov rad je cesto bio na udaru kriticara jer je predivan ali nekako sterilan i prazan. Ovde, uz sjajan scenario i inventivna vizuelna rešenja on je kreirao svoj sopstveni „tour de force“ koji se ne može porediti nicime što je do sada uradio u svojim prethodnim filmovima!

Na pocetku filma upoznajemo Kenichi-ja, mladica koji je sa svojim ujakom Shunsaku Ban-om krenuo put avanture. Oni stižu u Metropolis u kojem upravo pocinje veliki festival u cast završetka džinovske gradevine koja se uzdiže u nebo a zove se Ziggurat. Shunsaku, po zanimanju detektiv, ovde je sa ciljem da locira i uhapsi Dr. Laughton-a, opasnog kriminalca poznatog po svojim bizarnim eksperimentima na ljudima i robotima. Kenichi i njegov ujak pronalaze Dr. Laughton-a, ali njegova laboratorija u tom trenutku biva spaljena do temelja a oni jedva izvlace živu glavu iz tog požara. Pri tome Kenichi i Shunsaku upoznaju misterioznu devojku bez imena. Uz podršku Marduk stranke koja progoni sve robote, ta devojka i Kenichi beže kroz lavirint gradskih ulica. Kenichi uspeva da joj pomogne da povrati fragmente sopstvenog secanja medu kojima se nalazi i njeno ime - Tima. Tima i Kenichi otkrivaju da u Metropolisu nije sve tako sjajno kao što izgleda. Roboti zamenjuju ljudsku radnu snagu ali njihova prava su mizerna, oni nemaju pristup odredenim delovima grada u kojima bi bili uništeni ako bi slucajno dospeli. U isto vreme cela kedna socijalna klasa gradana ceka u podzemlju, uznemirena robotima koji su im preuzeli poslove. Njihov plan je da naprave pobunu i smene vlast (oh, kako to poznato zvuci...). Ali mocna elita ima drugi plan: Duke (vojvoda) Red, covek koji zaista upravlja Metropolisom ima nameru da svoju moc i kontrolu još više proširi, a njegov plan ukljucuje i zaštitu tajne koju osim njega zna i Tima. Njegov džoker u celoj ovoj prici je Rock, mlado siroce usvojeno od strane Duke-a, koje ocajnicki želi Dukeovu pažnju i naklonost i konstantno izmišlja nove mehanicke naprave ne bi li skrenuo pažnju svog tutora na sebe. Uz mnoge tajne koje se polako otkrivaju i saveze koji se sklapaju, grad Metropolis nalazi se na raskršcu svoje sopstvene sudbine tj. opstanka.

Metropolis je naslov u kojem briljiraju detalji kojih ima zaista mnogo. Mahenizmi samog grada su veoma detaljno prikazani i iziskuju ogromnu kolicinu rada i talenta. Film sadrži mnogo CGI grafike i ona je zaista inspirativna. Ali vizualni deo price nije jedini adut ovde. Futuristicke Jazz teme koje cine soundtrack pokrecu celu atmosferu filma a finale u kojem u pozadini Ray Charles pevuši "I Can't Stop Loving You" je nešto zaista zadivljujuce.

Ono zbog cega je uživanje gledati Metropolis jesu likovi u filmu koji zaista imaju svoje karaktere. Cak i najmanjoj ulozi udahnut je sopstveni život. Likovi su kroz film vodeni najcešce svojim motivacijama koje su naizgled kompleksne a opet tako lako razumljive. Gledalac ne može a da ne saoseca sa Rockom, mladim zlikovcem koji oduzima živote bez prezanja a sve zbog sopstvene žudnje za ljubavlju od strane nekoga ko mu istu može pružiti. Konstantno cete ga prezirati zbog onoga što on cini ali nakon bolje analize shvaticete njegove postupke i razumecete ga. Oseticete bol gubitka kod nekih likova a na kraju filma i nadu. Odredeni krugovi poklonika animea upucivali su zamerke na kraj filma koji necu pominjati kako ne bih kvario užitak svih koji ga nisu odgledali. Možda se mogu složiti da je kraj filma predvidiv, no ipak nacin na koji je završetak prikazan je tako impresivan da prvobitne zamerke odlaze u drugi plan. Ovo je definitivno jedna od onih „cudnijih“ anima koja me je prijatno iznenadila i koju cu uvek rado preporuciti prijateljima!